Римљанима 11

Бог је милостив према Израиљу

1 Питам дакле: да Бог можда није одбацио свој народ? Никако! Јер и ја сам Израиљац, потомак Аврахамов, из племена Венијаминовог. 2 Није Бог одбацио свој народ, који је предвидео. Или, зар не знате шта пише у Писму о Илији – кад се жали Богу на Израиљце?

3 „Господе, побили су твоје пророке,

срушили су твоје жртвенике,

а ја сам остао сам,

па и мене настоје да убију.“

4 Међутим, шта му Бог одговара?

„Оставио сам себи седам хиљада људи,

који нису пали на колена пред Валом.“

5 Према томе, и у садашње време постоји остатак изабран по милости. 6 Дакле, ако се избор врши по милости, онда не може да се врши по делима. Иначе, милост не би више била милост.

7 Шта онда? Народ израиљски није постигао оно за чим је тежио. То су достигли изабрани, а остали су отврднули. 8 Као што је написано:

„Бог им даде дух тврдоглави,

да очима не виде,

и ушима не чују,

све до данашњега дана.“

9 А Давид каже:

„Нек им сто постане замка и клопка,

препрека и одмазда,

10 нек им очи потамне, да не виде,

и леђа им се заувек погрбе.“

Спасење незнабожачких народа

11 Питам, дакле: зар су посрнули да би сасвим пали? Никако! У ствари, њиховим преступом спасење је дошло другим народима, да у њима изазове љубомору. 12 Ако, дакле, њихов преступ значи богатство за свет, а њихов пораз богатство за остале народе, колико ли ће више значити њихово пуно укључење?

13 А вама који нисте Јевреји, кажем: као апостол незнабожаца хвалим своју службу, 14 не бих ли у њима, мом народу, побудио љубомору, те спасао неке од њих. 15 Јер, ако њихово одбацивање значи помирење за свет, шта ће њихово поновно прихватање бити ако не живот из мртвих? 16 Наиме, ако је први хлеб свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, онда су и све гране свете.

17 Па ако су неке гране и одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио на њих, те делиш са њима корен и сокове питоме маслине, 18 не узноси се над гранама. Ако, пак, хоћеш да се узносиш, знај да не носиш ти корен, него корен тебе. 19 Но, ти ћеш рећи: „Гране су одломљене да бих се ја накалемио.“ 20 Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш вером. Зато не мисли високо о себи, него се бој. 21 Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе.

22 Стога, увиди Божију доброту, као и његову строгост: строгост над онима који су пали, а доброту Божију на себи ако останеш у тој доброти – иначе ћеш и сам бити одсечен. 23 Чак ће и они Израиљци који не остану у неверовању бити накалемљени, јер је Бог у стању да их поново накалеми. 24 Ако си ти, по природи грана дивље маслине, одсечен, те против природе накалемљен на питому маслину, колико ли ће лакше природне гране бити накалемљене на сопствену маслину?!

Обраћење Израиља

25 Браћо, не желим да останете у незнању у погледу ове тајне, да се не бисте ослањали на сопствену мудрост: један део израиљског народа је отврднуо док се не употпуни број незнабожаца који ће доћи Богу. 26 Тако ће се сав Израиљ спасти, као што је написано:

„Од Сиона ће доћи Избавитељ,

уклониће безбожност од Јакова.

27 Ево, ово је мој савез с њима,

кад уклоним њихове грехе.“

28 С обзиром да одбијају Радосну вест, они су непријатељи ради вас, али, с обзиром на изабрање, Бог их воли због њихових праотаца. 29 Јер, Бог не мења своје мишљење у погледу свог избора и дарова. 30 Као што сте ви некад били непослушни Богу, а сада сте услед њихове непослушности примили милосрђе од Бога, 31 тако су и они сада, постали непослушни Богу ради вас, да би им Бог исказао милосрђе. 32 Бог је, наиме, све затворио под непослушност да би свима исказао своје милосрђе.

33 „О, дубино богатства, мудрости и знања Божијег!

Како ли су недокучиве његове одлуке

и неистраживи његови путеви!

34 Јер, ко је упознао ум Господњи?

Ко ли му је био саветник?

35 Зар му је ко икада дао шта,

да би му он то вратио?

36 Јер, све потиче од њега,

и све је створено његовим посредством, и за њега.

Њему нек је слава довека! Амин.“

<- Римљанима 10 Римљанима 12 ->