1 Браћо, жеља мога срца и молитва Богу за њих је да се они спасу. 2 Ја, наиме, могу да им посведочим да имају ревности за Бога, али без правог разумевања. 3 Али пошто нису познавали Божију праведност, желели су да успоставе своју сопствену, те се нису потчинили Божијој праведности. 4 Јер, Христ је довршетак Закона, да свако ко верује у њега дође до праведности пред Богом. 5 Јер, Мојсије пише о праведности која се темељи на Закону: „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“ 6 А праведност која се темељи на вери каже: „Немој рећи у своме срцу: ’Ко ће се попети на небо?’“ (то јест, да спусти Христа) 7 „или: ’Ко ће сићи у бездан?’“ (то јест, да доведе Христа из мртвих). 8 Оно што каже је ово: „Реч је близу тебе, у твојим устима и у твоме срцу“ – то јест, порука вере коју проповедамо. 9 Јер, ако исповедиш да је Исус Господ и верујеш у своме срцу да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен. 10 Наиме, веровање срцем доноси праведност пред Богом, а исповедање усана спасење. 11 Зато Писмо говори: „Ко год у њега поверује, неће се постидети.“

12 Јер, нема разлике између Јеврејина и Грка, будући да је исти Господ над свима; он богато благосиља оне који га призивају. 13 Наиме: „Свако ко зазове име Господње, биће спасен.“

14 Али, како да призову онога у кога не верују? Како да верују у онога за кога нису чули? Како да чују без проповедника? 15 А опет, како да весници проповедају ако нису послани? Јер, овако је написано: