2 После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, те се преобрази пред њима. 3 Његова одећа постаде блистава, толико бела да је нико на земљи не би могао тако избелити. 4 Уто се пред њима појаве Илија и Мојсије, па су разговарали са Исусом.

5 Петар рече: „Учитељу, добро је за нас да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ 6 Петар није знао шта говори, јер су сва тројица била преплашена.

7 Тада се појавио један облак који их је заклонио, и зачуо се глас из облака: „Ово је Син мој вољени. Њега слушајте!“

8 У трену су се осврнули, али нису више видели никога, осим самога Исуса.

9 Док су силазили са горе, Исус им је заповедио да никоме не говоре шта су видели док Син Човечији не васкрсне из мртвих. 10 Они су га послушали, али су се међу собом питали шта значи „васкрснути из мртвих.“

11 Тада они запиташе Исуса: „Зашто зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ 12 Он им одговори: „Заиста, прво ће доћи Илија и све обновити. Ипак, зашто пише у Писму да ће Син Човечији много пострадати и бити одбачен? 13 Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, а они су учинили са њим шта су хтели, као што је написано за њега.“

14 Када су дошли к осталим ученицима, видели су много народа око њих и зналце Светог писма како расправљају с њима. 15 Чим је народ угледао Исуса, изненади се, па похрли к њему да га поздрави.

16 Исус упита ученике: „О чему то расправљате са њима?“

17 Неко из гомиле му одговори: „Учитељу, довео сам ти свога сина који не може да говори, јер је опседнут духом због кога је онемео. 18 Где год га дух зграби, обара га, те овај пени, шкргуће зубима и кочи се. Рекао сам твојим ученицима да га изгнају, али они нису могли.“

19 Исус им одговори: „О, неверни роде, докле ћу још бити са вама? Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака!“ 20 Доведоше дечака пред њега. Кад је дух угледао Исуса, одмах је спопао дечака грчевима. Дечак је пао на земљу и почео да се ваља, а пена му је ударила на уста.

21 Исус упита дечаковог оца: „Колико има времена како му се ово догађа?“

„Још од његовог детињства – одговори отац. 22 Зли дух га често баца у ватру и у воду да би га убио. Стога, смилуј се на нас и помози нам ако можеш.“

23 Исус му одговори на то: „Ако можеш? Све је могуће за онога који верује!“

24 Дечаков отац брже повика: „Верујем, али помози ми да надвладам своју неверу!“

25 Кад је Исус видео да се народ све брже окупља, заповеди нечистом духу: „Душе немости и глувила, заповедам ти: изађи из дечака и не улази више у њега!“ 26 На то зли дух врисну, спопаде дечака силним трзајима и изађе из њега. Изгледало је као да је дечак мртав, те су многи рекли да је умро. 27 Међутим, Исус ухвати дечака за руку, подиже га и дечак устаде.

28 Касније, када је Исус ушао у кућу, његови ученици га упиташе насамо: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“

29 Исус им одговори: „Ова врста се не може изагнати ничим другим до молитвом.“

30 Отишавши одатле пролазили су кроз Галилеју. Исус није хтео да ико сазна за то, 31 јер је поучавао своје ученике говорећи им: „Син Човечији ће бити предат људима у руке и они ће га убити, али ће он након три дана васкрснути.“ 32 Но, они нису разумели те речи, али бојали су се да га питају о томе.

33 Дошли су у Кафарнаум. Када су били у кући, упита Исус своје ученике: „О чему сте то путем расправљали?“ 34 Ученици су ћутали, јер су путем расправљали ко је највећи међу њима.

35 Исус је затим сео и позвао Дванаесторицу. Рекао им је: „Ко хоће да буде први, нека себе сматра последњим и нека свима служи.“

36 Затим је узео једно дете и поставио га између њих, загрлио га и рекао им: 37 „Ко једно овакво дете прихвата у моје име, мене прихвата; а ко мене прихвата, не прихвата само мене, већ и онога који ме је послао.“

38 Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“

39 Исус им рече: „Немојте му бранити, јер нико ко чини чуда у моје име неће одмах говорити лоше о мени. 40 Јер, ко није против нас, за нас је. 41 Ко вас напоји чашом хладне воде зато што припадате Христу, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.

42 А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, томе би било боље да веже себи о врат тешки воденични камен и да се баци у море. 43 Ако те твоја рука наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си обогаљен, те да уђеш у живот, него да са обе руке одеш у пакао, у неугасиви огањ. 44 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 45 И ако те твоја нога наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си хром, те да уђеш у живот, него да са обе ноге будеш бачен у пакао. 46 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 47 И ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да уђеш у Царство Божије с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао. 48 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 49 Јер ће свако од ових бити огњем посољен.

50 Со је добра; али ако со изгуби сланост, чиме ће јој се повратити сланост? Имајте соли у себи и мир међу собом.“

<- Марко 8Марко 10 ->