1 Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.

2 Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“

3 Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ 4 Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“

5 Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. 6 Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. 7 ’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, 8 па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. 9 Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“

10 Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. 11 Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. 12 И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“

13 Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. 14 Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 15 Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ 16 Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.

17 Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

18 Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим[a]? Нико није добар осим самога Бога. 19 Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“

20 Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“

21 Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“ 22 Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.

23 Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“

24 Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије! 25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

26 Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“ 27 Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“

28 Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“

29 Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести, 30 који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот. 31 Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“

32 Исус и његови ученици су се, потом, успињали путем за Јерусалим. Док је Исус ишао испред њих, ученици су били збуњени, а они који су ишли за њима били су уплашени. Онда Исус поново поведе Дванаесторицу на страну и поче да им говори о ономе што треба да му се догоди: 33 „Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт и изручити га незнабошцима, 34 који ће му се наругати, испљувати га, ишибати и затим га погубити, али ће он трећег дана васкрснути.“

35 Тада су Јаков и Јован, синови Заведејеви, приступили Исусу рекавши му: „Учитељу, хтели бисмо да учиниш нешто за нас што те замолимо.“

36 „Шта желите да учиним за вас?“ – упита их Исус.

37 Они му рекоше: „Постави нас да седимо један здесна, а други слева, када будеш био у својој небеској слави.“

38 Исус им одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити? Можете ли примити крштење којим ћу се ја крстити?“

39 „Можемо!“ – одговорише му они. Исус им узврати: „Чашу коју ћу ја испити, испићете и ви; крштење које ћу ја примити, примићете и ви. 40 Али, ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то Бог наменио.“

41 Када су то чула остала десеторица, разљутише се на Јакова и Јована. 42 Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да они који важе за владаре, господаре народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 43 Али међу вама није тако! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 44 и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга. 45 Јер, Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“

46 Дошли су у Јерихон. Кад су Исус и његови ученици излазили из Јерихона, пратило их је велико мноштво. Ту крај пута је седео и просио један слепи човек по имену Вартимеј, син неког Тимеја. 47 Кад је чуо да пролази Исус из Назарета, почео је да виче: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“

48 Многи су га опомињали да престане, али је он још гласније запомагао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“

49 Исус се заустави и рече: „Позовите га овамо!“

Позвали су слепог човека бодрећи га: „Храбро, устани! Он те зове!“ 50 Он збаци огртач са себе па скочи на ноге и ступи пред Исуса.

51 Исус га упита: „Шта хоћеш да ти учиним?“

Слепи човек одговори: „Учитељу, хоћу да прогледам.“

52 „Иди! – рече му Исус. Твоја вера те је исцелила.“ Човек је истог часа прогледао и кренуо путем за Исусом.

<- Марко 9Марко 11 ->