1 Јер сваки Првосвештеник који се бира између људи, поставља се да заступа људе пред Богом, да приноси дарове и жртве за грехе. 2 Он може да буде обзиран према онима који су у незнању и заблуди, зато што је и сам подложан слабостима. 3 Због тога он мора да приноси жртве за грехе како за народ, тако и за себе.
4 Ту част нико не може да присвоји за себе, него га Бог позива у ту службу, као што је то био случај са Ароном. 5 Тако ни Христос није сам себи дао част да буде Првосвештеник, већ га је поставио онај који му је рекао:
7 Он је за време свог земаљског живота уз гласни вапај и сузе, принео молитве и прошње Богу који га је могао спасти од смрти. И пошто је био покоран, Бог га је услишио. 8 Иако је био Син, кроз патње се научио да буде послушан. 9 Па постигавши савршенство, постао је зачетник вечног спасења свима који су му послушни, 10 те га Бог прогласи Првосвештеником по реду Мелхиседековом.