Јеврејима 4

1 Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио. 2 Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали. 3 У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао:

„У гневу сам се тада заклео:

’Неће они ући у мој починак.’“

Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света. 4 Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“ 5 А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“

6 А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности, 7 Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено:

„Данас, кад глас његов чујете,

тврда срца не будите.“

8 Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану. 9 Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу. 10 Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих. 11 Стога, не штедимо труда да уђемо у тај починак да не би ко пао као они због непокорности.

12 Јер је реч Божија жива и делотворна, оштрија од сваког мача с две оштрице. Она дубоко засеца, те сеже до споја душе и тела, зглобова и мождине, па суди мислима и намерама срца. 13 Нема, наиме, створења које се може сакрити од Бога. Све је откривено и јасно ономе коме морамо положити рачун.

Христос – наш Првосвештеник

14 Будући да имамо великог Првосвештеника који је узишао на небеса, Исуса, Сина Божијег, држимо се чврсто онога што исповедамо. 15 Јер, ми имамо Првосвештеника који је у стању да саосећа са нашим слабостима, будући да је прошао кроз сва искушења као и ми, али није сагрешио. 16 Стога, приступајмо с поуздањем престолу милостивога Бога да примимо милосрђе и нађемо милост у час кад нам затреба помоћ.

<- Јеврејима 3 Јеврејима 5 ->