1 Braćo, želja moga srca i molitva Bogu za njih je da se oni spasu. 2 Ja, naime, mogu da im posvedočim da imaju revnosti za Boga, ali bez pravog razumevanja. 3 Ali pošto nisu poznavali Božiju pravednost, želeli su da uspostave svoju sopstvenu, te se nisu potčinili Božijoj pravednosti. 4 Jer, Hrist je dovršetak Zakona, da svako ko veruje u njega dođe do pravednosti pred Bogom. 5 Jer, Mojsije piše o pravednosti koja se temelji na Zakonu: „Ko ih vrši, po njima će steći život.“ 6 A pravednost koja se temelji na veri kaže: „Nemoj reći u svome srcu: ’Ko će se popeti na nebo?’“ (to jest, da spusti Hrista) 7 „ili: ’Ko će sići u bezdan?’“ (to jest, da dovede Hrista iz mrtvih). 8 Ono što kaže je ovo: „Reč je blizu tebe, u tvojim ustima i u tvome srcu“ – to jest, poruka vere koju propovedamo. 9 Jer, ako ispovediš da je Isus Gospod i veruješ u svome srcu da ga je Bog podigao iz mrtvih, bićeš spasen. 10 Naime, verovanje srcem donosi pravednost pred Bogom, a ispovedanje usana spasenje. 11 Zato Pismo govori: „Ko god u njega poveruje, neće se postideti.“

12 Jer, nema razlike između Jevrejina i Grka, budući da je isti Gospod nad svima; on bogato blagosilja one koji ga prizivaju. 13 Naime: „Svako ko zazove ime Gospodnje, biće spasen.“

14 Ali, kako da prizovu onoga u koga ne veruju? Kako da veruju u onoga za koga nisu čuli? Kako da čuju bez propovednika? 15 A opet, kako da vesnici propovedaju ako nisu poslani? Jer, ovako je napisano: