Poslanica Rimljanima

1 Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog da bude apostol, izdvojenog da navesti Božiju Radosnu vest, 2 koju je Bog unapred obećao preko proroka u Pismu. 3 Radosna vest se odnosi na njegovog Sina, koji je po svojoj ljudskoj prirodi potomak Davidov, 4 a po Duhu svetosti postavljen da bude Sin Božiji u sili, svojim vaskrsenjem iz mrtvih. To je naš Gospod, Isus Hristos. 5 Bog nam se njegovim posredstvom smilovao i udostojio nas da budemo apostoli, da u njegovo ime pozovemo sve narode na poslušnost koja dolazi od vere. 6 Među ovima ste i vi koje je pozvao Isus Hristos. 7 Svima vama koji ste u Rimu, vama koje Bog voli, pozvanima na posvećenje: milost vam i mir od Boga, Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista.

Pavlova želja da poseti Rim

8 Pre svega, zahvaljujem svome Bogu po Isusu Hristu za sve vas, jer se glas o vašoj veri pronosi po celom svetu. 9 Bog moj, kome celim svojim srcem služim objavljivanjem Radosne vesti o njegovom Sinu, svedok mi je da vas se neprestano sećam 10 u svojim molitvama. Stalno se molim da mi Bog po svojoj volji konačno omogući da srećno dođem k vama. 11 Jer čeznem da vas vidim da bih podelio sa vama duhovni dar da ojačate, 12 to jest, da se uzajamno ohrabrimo obostranom verom. 13 Ipak, želim da znate, braćo, da sam često nameravao da dođem k vama kako bi i u vašoj sredini imao rod u obraćenima, kao među drugim narodima, ali sam do sada bio sprečen u tome. 14 Dužnik sam Grcima i varvarima, umnima i neukima. 15 Tako sam spreman da navestim Radosnu vest i vama u Rimu.

Sila Radosne vesti

16 Ja se, naime, ne stidim Radosne vesti, jer je ona Božija sila koja vodi k spasenju svakoga koji u nju veruje, prvo Jevrejina, a onda i Grka. 17 Jer u njoj se otkriva pravednost Božija, koja se prima verom, i samo verom, kao što je napisano: „Pravednik će živeti od vere.“

Krivica leži na svakome

18 Jer, Božiji gnev se otkriva protiv svake bezbožnosti i nepravednosti ljudi, koji svojom nepravednošću potiskuju istinu. 19 Njima je, naime, poznato ono što se može saznati o Bogu, jer im je Bog to otkrio. 20 A Božije nevidljive osobine – njegova večna sila i božanstvo, mogu se jasno videti od postanka sveta na onome što je stvorio. Stoga niko nema izgovora. 21 Jer, iako su upoznali Boga, nisu mu kao Bogu iskazali čast i zahvalnost, nego im umovanje postade bezumno, te im tama obuze njihovo nerazumno srce. 22 Tvrdili su da su mudri, a postali su nerazumni, 23 pa su zamenili slavu besmrtnoga Boga obličjem i slikom smrtnog čoveka, ptica, četvoronožaca i gmizavaca.

24 Zato ih je Bog prepustio željama njihovog srca, da budu nečisti, i da čine besramne stvari jedni s drugima. 25 Oni su zamenili Božiju istinu za laž, te poštuju i klanjaju se tvorevini umesto Tvorcu, koga treba slaviti doveka. Amin.

26 Zato ih je Bog prepustio sramnim strastima. Tako su njihove žene zamenile prirodno opštenje za neprirodno. 27 Isto tako su i muškarci ostavili prirodno opštenje sa ženom, te se u svojoj požudi uspalili jedni na druge. Tako muškarci s muškarcima čine bestidne stvari i time na sebe same navlače zasluženu kaznu za svoju zabludu.

28 I pošto nisu smatrali vrednim da se drže znanja o Bogu, Bog ih je prepustio njihovom izopačenom umu da čine nedolične stvari. 29 Oni su ispunjeni svakom vrstom nepravednosti: zlobom, pohlepom, nevaljalstvom; puni su zavisti, ubistva, svađe, prevare, zlonamernosti; oni su spletkaroši, 30 ogovarači, bogomrsci, nasilnici, oholi, razmetljivci; oni izmišljaju zla, nepokorni su roditeljima, 31 nerazumni, nepouzdani, bezosećajni, nemilosrdni. 32 Oni znaju Božiji pravedni zahtev da koji tako čine zaslužuju smrt. Međutim, ne samo da to sami čine, nego odobravaju i drugima koji čine isto.

Rimljanima 2 ->