Psalam 7
Tužbalica Davidova, koju je ispevao Gospodu zbog reči Huša, Venijaminovca.
1 Gospode, Bože moj,
u tebi je moje utočište,
spasi me, izbavi,
od svih koji me gone,
2 da mi dušu kao lav ne razderu,
rastrgnu me, a spasa ni od koga.
3 Gospode, Bože moj, ako sam ovo učinio,
ako sam ruke svoje nepravdom okaljao,
4 ako sam prijatelju zlom uzvratio,
a protivnika bez razloga pljačkao,
5 neka me neprijatelj goni i sustigne,
neka život moj na zemlju zgazi,
a slavu moju u prašinu baci.
Sela
6 U svom gnevu ustani, Gospode,
digni se na bes mojih dušmana,
probudi se, u pomoć mi dođi,
jer ti si svoj sud zakazao.
7 Neka se zbor naroda skupi oko tebe,
pa nad njima vladaj sa visina.
8 Gospod sudi narodima,
sudi mi, Gospode, po pravednosti
i neporočnosti mojoj.
9 Bog je pravedan,
on ispituje i srca i nutrinu;
neka dođe kraj zlu opakih,
a pravednoga ti učvrsti.
10 Bog je moj štit,
on spasava ispravnog u srcu.
11 Bog je pravedni sudija,
svakog dana Bog gnev svoj izliva.
12 A za onog ko se ne pokaje,
on će svoj mač naoštriti,
i luk svoj zapeti, uperiti;
13 takvom sprema oružje smrtno,
strele svoje pravi zapaljive.
14 Eto, opaki je zlom bremenit,
začinje nevolju, a rađa prevaru.
15 Kopa jamu, izdubi je,
i pada u jamu koju je načinio.
16 Nevolja njegova neka mu se na glavu vrati,
nasilje njegovo neka mu na teme padne.
17 Hvaliću Gospoda radi njegove pravednosti,