1 Zatim su stigli na suprotnu obalu jezera u gedarinsku oblast. 2 Čim je Isus izašao iz lađice, iz groblja istrča pred njega čovek koji je bio opsednut nečistim duhom. 3 On je živeo po grobovima. Njega čak ni lancima niko više nije mogao da drži svezanog. 4 Mnogo puta je bio vezan okovima i lancima, ali bi on pokidao lance i polomio okove. Niko nije mogao da ga obuzda. 5 Danju i noću je tumarao po grobovima i brdima, urlajući i udarajući se kamenjem.

6 Kada je izdaleka ugledao Isusa, potrčao je i pao ničice pred njim. 7 Onda je kriknuo i rekao: „Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine najuzvišenijeg Boga? Zaklinjem te Bogom, nemoj me mučiti!“ 8 (Isus mu je, naime, već rekao: „Nečisti duše, izlazi iz ovog čoveka!“)

9 Isus ga upita: „Kako ti je ime?“

Nečisti duh mu odgovori: „Ime mi je Legija, jer nas je mnogo.“ 10 On je preklinjao Isusa da ih ne istera iz tog kraja.

11 A tamo je, pod brdom, paslo veliko krdo svinja. 12 „Pošalji nas da uđemo u te svinje“ – zamoliše ga. 13 Isus im je to dozvolio. Nečisti dusi izađoše iz čoveka i uđoše u svinje. Istog časa, krdo svinja, oko dve hiljade, sjuri se niz obronak u more i podavi se.

14 Na to su se svinjari razbežali i javili to ljudima u gradu i po selima. Narod je došao da vidi šta se dogodilo. 15 Kad su došli k Isusu, ugledali su čoveka koji je bio opsednut mnoštvom zlih duhova kako sedi, odeven i pri zdravoj pameti. To ih je uplašilo. 16 Očevici su ispričali drugima šta se zbilo sa opsednutim čovekom i svinjama. 17 Tada su počeli da mole Isusa da ode iz njihovog kraja.

18 A kada je Isus ulazio u lađicu, zamoli ga čovek koji je bio opsednut zlim duhovima da pođe sa njim. 19 Međutim, Isus mu to nije dozvolio. Rekao mu je: „Vrati se svojoj kući, k svojima, i reci šta ti je Gospod učinio i kako ti se smilovao.“ 20 Čovek je otišao i počeo da govori po Dekapolju šta mu je Isus učinio. Svi su bili zadivljeni.

21 Isus se vratio lađicom na drugu obalu jezera. Ponovo se oko njega okupilo veliko mnoštvo ljudi. Dok je stajao uz jezero, 22 priđe mu čovek po imenu Jair, starešina tamošnje sinagoge, i pade pred njegove noge. 23 Saletao ga je molbama: „Moja ćerka je na samrti. Dođi i položi ruke na nju, da bi ozdravila i živela.“ 24 Isus pođe za njim.

Mnogo naroda je išlo za njim gurajući ga. 25 Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od izliva krvi. 26 Ona je mnogo propatila od mnogih lekara i potrošila sve što je imala. Ipak, ništa joj nije pomoglo. U stvari, bivalo joj je sve gore. 27 Kada je čula za Isusa, prišla mu je s leđa i dotakla njegovu odeću. 28 Govorila je u sebi: „Ako dotaknem samo njegovu odeću, ozdraviću.“ 29 Istog časa je krvarenje prestalo, i ona je osetila u telu da se rešila svoje muke. 30 Isus je odmah osetio da je iz njega izašla sila, pa se okrenuo mnoštvu i upitao: „Ko je dotakao moju odeću?“

31 Njegovi učenici mu odgovoriše: „Vidiš i sam koliko se naroda gura oko tebe. Zašto onda pitaš: ’Ko me je dotakao?’“ 32 Ali Isus je i dalje gledao oko sebe da vidi onu koja je to učinila. 33 Uplašena i uzdrhtala žena je znala šta se dogodilo. Istupila je napred, pala ničice pred Isusa, i rekla mu celu istinu. 34 Isus joj onda reče: „Ćerko, tvoja te je vera iscelila; idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti.“

35 Dok je on još govorio, dođu glasnici iz kuće Jaira, starešine sinagoge, govoreći Jairu: „Tvoja ćerka je umrla. Zašto da i dalje zamaraš učitelja?“

36 Isus se nije obazreo na njihove reči, već je rekao starešini: „Ne boj se, samo veruj!“ 37 Nikome nije dozvolio da pođe sa njim, osim Petru, Jakovu, Jovanu, bratu Jakovljevom. 38 Zatim su došli u kuću starešine Jaira. Isus je video pometnju i čuo plač i naricanje. 39 On uđe u kuću i upita okupljene: „Zašto ste uznemireni? Zašto plačete? Dete nije umrlo, nego spava.“ 40 Oni su mu se, pak, podsmevali.

Isus je zatim udaljio prisutne, pa je poveo sa sobom oca i majku deteta i svoje pratioce, i ušao tamo gde je bilo dete. 41 Onda ju je uzeo za ruku i rekao joj: „Talita, kum!“ (što u prevodu znači: „Devojčice, tebi govorim, ustani!“) 42 Ona je istog trenutka ustala i počela da hoda (bilo joj je dvanaest godina). Prisutni su bili veoma začuđeni i zapanjeni. 43 Isus im je onda strogo zapovedio da ne pričaju drugima o ovome i rekao im da daju devojčici da jede.

<- Marko 4Marko 6 ->