1 Onda im je Isus ispričao priču o tome kako uvek treba da se mole i da ne posustaju. 2 Rekao je: „U jednom gradu živeo neki sudija. Boga se nije bojao, niti je za ljude mario. 3 U istom gradu živela je i neka udovica. Ona je došla k njemu i rekla: ’Odbrani me od mog tužitelja!’

4 On dugo nije hteo da to učini, ali napokon reče: ’Iako se ne bojim Boga, niti marim za ljude, 5 ipak ću odbraniti ovu udovicu, jer mi dodijava. Inače će me izludeti ako nastavi da dolazi.’“

6 Gospod reče: „Slušajte šta kaže nepravedni sudija! 7 Neće li Bog odbraniti svoje izabrane koji mu vape danju i noću? Hoće li oklevati? 8 Kažem vam da će ih odbraniti brzo. Ali kad Sin Čovečiji dođe, hoće li naći veru na zemlji?“

9 A onima koji su se pouzdavali u svoju pravednost i nipodaštavali ostale, Isus je ispričao ovu priču: 10 „Dva čoveka su došla u hram da se mole. Jedan je bio farisej, a drugi poreznik. 11 Farisej je ustao i molio se u sebi ovako: ’Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi, razbojnici, nepravednici, preljubnici, ili kao ovaj poreznik. 12 Postim dva puta nedeljno i dajem desetak od svega što zaradim.’

13 Poreznik je stao podalje i nije se usuđivao da podigne pogled prema nebu. Udarao se u prsa i govorio: ’Bože, smiluj se meni grešniku!’

14 Kažem vam, ovaj je otišao opravdan pred Bogom, a ne prvi. Jer, svako ko se uznosi, biće ponižen, a ko se ponizi, biće uzvišen.“

15 Narod je donosio Isusu malu decu da ih dotakne. Učenici su to videli, pa su im branili. 16 Ali Isus ih je pozvao, rekavši: „Pustite decu da dolaze k meni; nemojte ih sprečavati, jer takvima pripada Carstvo Božije! 17 Zaista vam kažem, ko ne prihvati Carstvo Božije kao dete, nikako ne može ući u njega!“

18 Jedan glavar ga upita: „Dobri učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“

19 Isus mu odgovori: „Zašto me nazivaš dobrim?[a] Niko nije dobar osim samoga Boga. 20 Zapovesti poznaješ: ’Ne čini preljube, ne ubij, ne kradi, ne svedoči lažno, poštuj svoga oca i svoju majku.’“

21 Ovaj odgovori: „Sve sam to izvršavao još od svoje mladosti.“

22 Kada je Isus to čuo, rekao mu je: „Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš, pa razdeli to siromasima i imaćeš blago na nebesima. Onda dođi i sledi me.“

23 Kada je glavar to čuo, veoma se ražalostio, jer je bio veoma bogat. 24 Isus ga je pogledao, i rekao: „Kako li je teško imućnima da uđu u Carstvo Božije! 25 Jer, lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego bogatašu da uđe u Carstvo Božije.“

26 A oni koji su slušali, upitaše: „Pa ko se onda može spasti?“

27 Isus odgovori: „Što je nemoguće ljudima, moguće je Bogu.“

28 Petar reče: „Evo, mi smo ostavili što smo imali i krenuli za tobom.“

29 Isus odgovori: „Zaista vam kažem, nema toga ko je ostavio kuću, ili ženu, ili braću, ili roditelje, ili decu, radi Carstva Božijeg, 30 koji neće primiti mnogo puta više u ovo vreme, a u vremenu koje dolazi primiće večni život.“

31 Onda je poveo Dvanaestoricu i rekao im: „Evo, penjemo se prema Jerusalimu. Tamo će se ispuniti sve što su proroci napisali o Sinu Čovečijem. 32 Predaće ga neznabošcima koji će mu se rugati, vređati ga i pljuvati. 33 Pošto ga išibaju, ubiće ga, ali će on trećeg dana vaskrsnuti.“

34 Ali učenici nisu razumeli ništa od ovoga. Te reči su im bile nepojmljive, te nisu znali o čemu govori.

35 Kad je Isus došao nadomak Jerihona, neki slepac je sedeo kraj puta i prosio. 36 Čuvši da mnogo naroda prolazi tuda, upita o čemu se radi. 37 Rekli su mu da to prolazi Isus iz Nazareta.

38 On tada povika: „Isuse, Sine Davidov, smiluj mi se!“

39 Oni što su išli napred korili su ga i ućutkivali. Ali on je još jače vikao: „Sine Davidov, smiluj mi se!“

40 Isus se zaustavi i zapovedi da ga dovedu k njemu. Kad je slepac došao pred njega, Isus ga upita: 41 „Šta hoćeš da ti učinim?“

On odgovori: „Gospode, hoću da progledam.“

42 Tada Isus reče: „Progledaj! Tvoja vera te je ozdravila.“ 43 On progleda istog trena. Onda je pošao za Isusom slaveći Boga. Videvši ovo, sav je narod slavio Boga.

<- Luka 17Luka 19 ->