Evanđelje po Luki

1 Pošto su već mnogi preduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama, 2 onako kako su nam preneli oni koji su od početka bili očevici i sluge Božije reči, 3 stoga sam i ja smatrao za shodno, pošto sam sve podrobno od početka ispitao, da ti to napišem po redu, uvaženi Teofile, 4 da se uveriš u verodostojnost onoga čemu si poučen.

5 U vreme kada je car Irod vladao nad Judejom, bio je jedan sveštenik po imenu Zaharija. On je pripadao Avijinom redu. Žena mu je vodila poreklo od Arona. Zvala se Jelisaveta. 6 Oboje su bili pravedni pred Bogom, besprekorno živeći po zapovestima i zahtevima Gospodnjim. 7 Dece nisu imali, jer je Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje su već bili u poodmaklim godinama.

8 Jednom je Zaharija, po redosledu svog reda, vršio službu u hramu pred Bogom. 9 On je, po svešteničkom običaju, kockom bio izabran da uđe u hram Gospodnji i prinese kad. 10 Dok se kad prinosio, mnogo naroda se molilo u predvorju.

11 Tada se pojavi anđeo Gospodnji i stade s desne strane kadionog žrtvenika. 12 Zaharija se uznemiri i silno se prepadne ugledavši anđela.

13 Anđeo mu reče: „Ne boj se, Zaharija! Tvoja molitva je uslišena. Tvoja žena Jelisaveta će ti roditi sina, i ti ćeš mu dati ime ’Jovan’. 14 On će ti biti na radost i veselje i mnogi će se radovati njegovom rođenju. 15 Jer, on će biti veliki pred Gospodom. On neće piti ni vina, ni žestoka pića, a Duhom Svetim biće ispunjen još u majčinoj utrobi.

16 Mnoge će Izrailjce okrenuti Gospodu, njihovom Bogu. 17 Stupaće kao vesnik pred Gospodom, u Ilijinom duhu i sili; da izmiri očeve sa sinovima i da vrati neposlušne na put razboritosti pravedničke, te da pripremi narod za Gospoda.“

18 Zaharija reče anđelu: „Po čemu ću to znati? Ja sam, evo, star čovek, a i moja žena je već zašla u godine.“

19 Anđeo mu odgovori: „Ja sam Gavrilo koji stojim u Božijem prisustvu. Bog me je poslao da govorim s tobom i da ti saopštim ovu radosnu vest. 20 Budući da nisi poverovao mojim rečima, zanemećeš i nećeš moći da govoriš sve do dana kada će se ovo dogoditi. Ovo će se ispuniti u pravo vreme.“

21 A narod koji je čekao Zahariju, čudio se što se on tako dugo zadržao u hramu. 22 Kada je Zaharija izašao iz hrama, nije mogao da im govori. Oni su onda shvatili da je imao viđenje u hramu. Davao im je znakove; nije mogao da govori.

23 Kad je isteklo vreme njegove službe, Zaharija se vratio kući. 24 Nešto nakon toga, njegova žena Jelisaveta zatrudni. Krila se pet meseci, govoreći: 25 „Ovo je Gospod učinio za mene u vreme kada mu se svidelo da ukloni moju sramotu pred ljudima.“

26 A šestog meseca, Bog pošalje anđela Gavrila u galilejski grad Nazaret 27 devojci po imenu Marija. Ona je bila isprošena za čoveka koji se zvao Josif, poreklom iz loze cara Davida. 28 Došavši k njoj, rekao je: „Raduj se, ti kojoj je iskazana milost! Gospod je s tobom!“

29 Marija se smete na te reči i poče da razmišlja: kakav je ovo pozdrav? 30 Anđeo nastavi: „Ne boj se, Marija, jer si našla milost pred Bogom. 31 I evo, zatrudnećeš i rodićeš sina, pa ćeš mu dati ime ’Isus’. 32 On će biti silan i zvaće ga ’Sin Svevišnjega’. Njemu će Gospod Bog predati presto njegovoga oca Davida. 33 On će doveka vladati nad potomstvom Jakovljevim i njegovom Carstvu neće biti kraja.“

34 Marija upita anđela: „Po čemu ću to znati, kad još nisam udata?“

35 Anđeo joj odgovori: „Duh Sveti će sići na tebe i sila Svevišnjeg će te oseniti. Zato će to dete biti sveto i zvaće se ’Sin Božiji’. 36 A evo i tvoja rođaka Jelisaveta nosi sina u svojoj starosti. Ona je već u šestom mesecu, a nju su nazivali nerotkinjom. 37 Bogu ništa nije nemoguće.“

38 Marija reče: „Evo služiteljke Gospodnje, neka mi bude kako si rekao.“ Anđeo tada ode od nje.

39 Tih dana, Marija se spremi i žurno ode u grad Judin. 40 Ušla je u Zaharijinu kuću i pozdravila Jelisavetu. 41 Kad je Jelisaveta čula Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi i Sveti Duh je ispuni, 42 te ona uskliknu: „O, najblagoslovenija među ženama, blagosloven je plod utrobe tvoje! 43 Čime sam to zaslužila da majka moga Gospoda dođe k meni? 44 Jer, čim sam čula tvoj pozdrav, od radosti zaigra dete u mojoj utrobi. 45 Blažena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj Gospod reče.“

46 Onda Marija reče:

57 Dođe vreme da Jelisaveta rodi, i ona rodi sina. 58 Njeni susedi i rođaci su čuli da joj je Gospod bio veoma milostiv, pa su se radovali sa njom.

59 Osmoga dana dođu da obrežu dete. Hteli su da mu daju očevo ime – Zaharija, 60 ali majka reče: „Nikako, ime će mu biti Jovan!“

61 Oni joj rekoše: „Ali, u tvojoj rodbini niko ne nosi to ime.“

62 Onda znakovima upitaju oca da kaže kako bi on hteo da se dete zove. 63 Zaharija zatraži tablicu i napiše: „Njegovo ime je Jovan.“ Svi su se tome čudili. 64 Odjednom, Zaharija poče da govori i da proslavlja Boga. 65 Strah je obuzeo sve njihove susede, tako da se ovo pročulo po celom gorskom kraju Judeje. 66 Svi koji su ovo čuli, razmišljali su o tome pitajući se: „Šta će biti sa ovim detetom?“ Jer je ruka Gospodnja bila sa njim.

67 A Zaharija, otac Jovanov, ispunjen Svetim Duhom, poče da prorokuje: