4 Tada su glavari rekli caru: „Molimo te, neka se pogubi ovaj čovek! On obeshrabruje ruke ratnika koji su preostali u ovom gradu i ruke sveg naroda jer im govori te stvari. Ovaj čovek ne želi dobro ovom narodu nego zlo!“
5 Na to je car Sedekija rekao: „Evo, u vašim je rukama! Car je nemoćan protiv vas.“
6 Oni su uzeli Jeremiju i bacili ga u bunar carevog sina Malhije, u stražarskom dvorištu. Jeremiju su konopcima spustili u presušen bunar, u glib. Tako je Jeremija potonuo u glib.
7 Evnuh Avdemeleh, Kušanin sa carevog dvora, je čuo da su Jeremiju bacili u bunar. Kada je car sedeo na Venijaminovim vratima 8 Avdemeleh je došao iz carskog dvora da razgovara sa carem. Rekao mu je: 9 „Gospodaru moj, care! Zlodelo su ovi ljudi načinili u svemu što su naneli proroku Jeremiji. Bacili su ga u bunar. Umreće od gladi u njemu jer u gradu više nema hrane.“
10 Na to je car zapovedio Avdemelehu Kušaninu: „Povedi odavde trideset ljudi pa izvucite proroka Jeremiju iz bunara pre nego skonča.“
11 Avdemeleh je poveo ljude i sa carevog dvora otišao ispod riznice. Odande je uzeo iznošenu odeću, rite, pa ih je konopcima spustio Jeremiji u bunar. 12 Avdemeleh Kušanin je doviknuo Jeremiji: „Molim te, stavi ove rite i dronjke između pazuha i konopca!“ Jeremija je tako i uradio. 13 Tako su konopcima podigli Jeremiju i izvukli ga iz bunara. Jeremija je ostao u stražarskom dvorištu.
15 Jeremija je odgovorio Sedekiji: „Ako ti kažem, nećeš li me sigurno pogubiti? I ako te posavetujem, nećeš me poslušati.“
16 Car Sedekija se potajno zakleo: „Tako mi živog Gospoda koji nam je dao ovaj život, neću da te pogubim i predam u ruke ovih ljudi koji ti rade o glavi!“
17 Na to je Jeremija rekao Sedekiji: „Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: ’Preživećeš samo ako se predaš zapovednicima cara Vavilona, a ovaj grad neće biti vatrom spaljen. Preživećeš i ti i tvoj dom. 18 A ako se ne predaš zapovednicima cara Vavilona ovaj će grad biti predan u ruke Haldejaca. Oni će ga spaliti vatrom, a ti nećeš biti izbavljen iz njihovih ruku.’“
19 Car Sedekija je uzvratio Jeremiji: „Bojim se Judejaca koji su prešli kod Haldejaca. Mogli bi da me predaju u njihove ruke da mi se rugaju!“
20 Jeremija mu je odgovorio: „Neće te predati. Molim te, slušaj Gospodnji glas u onom što ti govorim da bi ti bilo dobro i da bi ostao živ. 21 A ako odbiješ da se predaš, evo šta mi je Gospod objavio: 22 ’Evo, sve žene koje su ostavljene na dvoru cara Jude biće predane zapovednicima cara Vavilona. One će prigovarati:
23 Sve tvoje žene i decu tvoju će izvesti pred Haldejce, a ti se nećeš izbaviti iz njihovih ruku. Ruke cara Vavilona će te zarobiti, a grad će ovaj spaliti vatrom.’“
24 Na to je Sedekija rekao Jeremiji: „Neka niko ne sazna za ovu poruku i nećeš umreti. 25 Ako glavari čuju da sam razgovarao sa tobom, i ako ti dođu i pitaju te: ’Kaži nam, molimo te, šta si to rekao caru? Ništa nemoj da nam kriješ i nećemo te smaknuti. Šta te je car pitao?’ 26 A ti im odgovori: ’Izložio sam caru svoju molbu, da me ne šalje nazad u Jonatanov dom da tamo ne skončam.’“
27 Svi su glavari došli Jeremiji i ispitali su ga, a on im je odgovorio svim tim rečima kako mu je zapovedio car. I oni su završili razgovor sa njim jer se ona stvar nije pročula.
28 Tako je Jeremija ostao u stražarskom dvorištu sve do dana osvajanja Jerusalima.