4 On im odgovori: „Tako i tako je Miheja učinio za mene. On me je unajmio, te sam postao njegov sveštenik.“
5 Oni mu rekoše: „Pitaj Boga da znamo hoće li put na koji smo pošli biti uspešan?“
6 On im reče: „Idite u miru. Gospod bdi nad putem na koji ste pošli.“
7 Tih pet ljudi odu i dođu u Lais. Videli su da narod u njemu živi spokojno, po običaju Sidonaca – mirno i spokojno. Osvajači im nisu upadali u zemlju, a nije bilo ni vladara. Osim toga, bili su daleko od Sidonaca, i ni sa kim nisu imali dodira.
8 Kad su se vratili svojoj braći u Saraju i Estaol, njihova braća su ih pitala: „Kakve vesti donosite?“
9 Oni im odgovoriše: „Dižite se! Krenimo gore na njih, jer videli smo da je zemlja veoma dobra! Šta još čekate? Ne oklevajte da odete i zauzmete tu zemlju. 10 Kad dođete tamo, naći ćete bezbrižan narod, a i zemlja je prostrana. Gospod je predao zemlju u vaše ruke. To mesto ne oskudeva ni u čemu što zemlja daje.“
11 Tada je šest stotina naoružanih ljudi iz Danovog plemena krenulo iz Saraje i Estaola. 12 Otišli su gore i utaborili se kod Kirijat-Jarima u Judi. Zato se to mesto sve do danas zove „Danov tabor“. Ono se nalazi zapadno od Kirijat-Jarima. 13 Odatle su otišli u Jefremovu goru i došli do Mihejine kuće.
14 Ona petorica što su išla da uhode zemlju Lais rekoše svojoj braći: „Znate li da u ovim kućama postoje efod i kućni idoli, te idol rezani i liveni? Sad znate šta da radite.“ 15 Onda su svratili tamo i ušli u kuću mladoga Levita, kod Mihejine kuće, i upitali ga za zdravlje. 16 Šest stotina ljudi iz Danovog plemena, naoružanih za rat, ostalo je da stoji na ulazu kapije. 17 A ona petorica što su išli gore da uhode zemlju odu unutra i uzmu rezani kip, efod, kućne idole, i livenog idola. Sveštenik je stajao na ulazu kapije uz onih šest stotina ljudi naoružanih za rat.
18 Kad su ušli u Mihejinu kuću i uzeli rezani kip, efod, kućne idole i livenog idola, sveštenik im reče: „Šta to radite?“
19 Oni mu odgovoriše: „Umukni! Stavi ruku na usta i pođi s nama. Bićeš nam ocem i sveštenikom. Nije li za tebe bolje da budeš sveštenik celom plemenu u Izrailju, nego da budeš sveštenik u domu jednog čoveka?“ 20 Sveštenik se tome obradovao; uzeo je efod, kućne idole i rezani kip, pa se pridružio narodu. 21 Onda su se okrenuli i nastavili put. Napred su pustili decu, sitnu stoku, i imovinu.
22 Oni su se već bili udaljili od Mihejine kuće, kad su žitelji kuća koje su bile oko Mihejine kuće digli viku i dali se u poteru za Danovcima. 23 Pošto su vikali za njima, Danovci su se okrenuli i rekli Miheji: „Šta je s tobom? Zašto si digao narod?“
24 Miheja odgovori: „Uzeli ste bogove koje sam napravio i sveštenika, i otišli. Šta meni ostaje? I još me pitate: ’Šta je s tobom?’“
25 Danovci mu rekoše: „Glasa više da nisi pustio za nama! Inače bi neki besni ljudi mogli da se obore na tebe, pa bi navukao propast i na sebe i na svoju porodicu.“ 26 Danovci, zatim, odu svojim putem, a Miheja, videvši da su jači od njega, okrene se i vrati svojoj kući.
27 Danovci su uzeli ono što je Miheja napravio, i sveštenika koji je bio kod njega, pa su navalili na Lais, na mirne i bezbrižne ljude. Pobili su ih oštricom mača, a grad su spalili. 28 Nije bilo nikoga da ih izbavi, jer je grad bio daleko od Sidona, i ni sa kim nisu imali dodira. Grad je ležao u dolini, koja je bila kod Vet-Reova.