1 Jednom je Samson otišao u Gazu. Tamo je video neku bludnicu i ušao k njoj. 2 Ljudima u Gazi je bilo javljeno: „Samson je došao ovamo!“ Tada su ga opkolili i cele noći čekali u zasedi na njega kod gradskih vrata. Pritajili su se cele noći, misleći: „Ubićemo ga kad svane zora.“

3 Samson je ležao do ponoći, a onda je ustao, dohvatio gradska vrata s oba dovratka i iščupao ih zajedno s prevornicom. Zatim je vrata stavio na ramena i izneo ih na vrh jednog brda koje se nalazi kod Hevrona.

4 Posle toga, Samson je zavoleo jednu devojku iz doline Sorika, koja se zvala Dalila. 5 Filistejski knezovi odu gore k njoj i reknu joj: „Gledaj da izmamiš od njega gde se krije njegova velika snaga, kako bismo mogli da ga svladamo, svežemo i pokorimo. Svaki od nas će ti, zauzvrat, dati po hiljadu i stotinu srebrnih šekela.“

6 Dalila reče Samsonu: „Reci mi gde se krije tvoja velika snaga? Čime bi mogao da budeš vezan i svladan?“

7 Samson joj odgovori: „Da me vežu sa sedam svežih volujskih žila, koje se još nisu osušile, izgubio bih snagu i postao kao svaki drugi čovek.“

8 Filistejski knezovi su joj doneli sedam svežih volujskih žila, još neosušenih, i ona ga je vezala njima. 9 A kod nje u sobi čekala je zaseda. Ona povika: „Samsone, Filistejci idu na tebe!“ On pokida žile kao što se kudelja prekine kad je dohvati vatra. Tako se nije saznalo gde se krije njegova snaga.

10 Dalila reče Samsonu: „Eto, ti si terao šegu sa mnom i ispričao mi laži. A sad mi reci čime bi mogli da te svežu.“

11 On joj reče: „Da me vežu novim, još neupotrebljenim konopcima, izgubio bih snagu i postao kao svaki drugi čovek.“

12 Tada Dalila uze sedam novih konopaca i sveza ga njima. Onda mu viknu: „Samsone, Filistejci idu na tebe!“ Zaseda je, naime, čekala u sobi. Ali on pokida konopce na svojim ramenima kao konce.

13 Dalila reče Samsonu: „Eto, ti sve vreme teraš šegu sa mnom i pričaš mi laži. Reci mi čime mogu da te vežu.“

On joj odgovori: „Da mi upletu sedam pramenova kose na razboj i zaglave ih klinom, postao bih kao svaki drugi čovek.“ 14 Dok je on spavao, ona uplete sedam pramenova njegove kose na razboj i zaglavi ih klinom.

Onda mu viknu: „Samsone, Filistejci idu na tebe!“ On se probudi iz sna, i istrgne i klin, i razboj i osnovu.

15 Ona mu reče: „Kako možeš reći da me voliš, kad srcem nisi sa mnom? Triput si već terao šegu sa mnom i nisi mi rekao gde se krije tvoja velika snaga.“ 16 Ali kako mu je ona svakoga dana dodijavala svojim rečima i saletala ga, smučilo mu se do smrti, 17 pa joj je otvorio celo svoje srce. Rekao joj je: „Britva nikada nije prešla preko moje glave, jer sam nazirej Božiji od majčine utrobe. Da se ošišam, snaga bi me napustila; izgubio bih snagu i postao kao svaki drugi čovek.“

18 Kad je Dalila videla da joj je otvorio celo svoje srce, poručila je filistejskim knezovima: „Dođite sada, jer mi je otvorio celo svoje srce.“ Filistejski knezovi dođu k njoj, noseći srebro u rukama. 19 Ona ga je uspavala na svome krilu i pozvala jednog čoveka, pa mu je odsekla sedam pramenova kose s glave. Prvo ga je ona savladala. Tako ga je napustila snaga.

20 Onda je viknula: „Samsone, Filistejci idu na tebe!“

On se probudio iz sna misleći: „Izvući ću se kao i ranije i oslobodiću se“, jer nije znao da je Gospod odstupio od njega.

21 Tada su ga Filistejci uhvatili i iskopali mu oči. Zatim su ga odveli u Gazu i okovali ga bronzanim okovima. U tamnici je okretao mlin. 22 Međutim, odsečena kosa je počela da raste.

23 A Filistejski knezovi bili su se okupili da prinesu veliku žrtvu svome bogu Dagonu i da se provesele. Rekli su: „Naš bog nam je predao u ruke našeg neprijatelja Samsona.“

24 Kad je narod video Samsona, slavio je svoga boga i klicao:

Onda su ga postavili između stubova. 26 Samson reče momku koji ga je vodio za ruku: „Ostavi me tamo gde mogu da opipam stubove na kojima građevina počiva, da se naslonim na njih.“ 27 A zgrada je bila puna muškaraca i žena. Tamo su bili i svi filistejski knezovi. Samo je na krovu bilo oko tri hiljade muškaraca i žena koji su gledali kako Samson igra. 28 Samson zazva Gospoda i reče: „Gospode Bože, seti me se i daj mi snagu još samo ovaj put, o, Bože, da se odjednom osvetim Filistejcima za svoje oči!“ 29 Samson napipa dva srednja stuba na kojima je zgrada počivala, opre se o njih, desnicom o jedan, a levicom o drugi, 30 i reče: „Neka umrem s Filistejcima!“ Zatim ih je svom snagom gurnuo, te se zgrada srušila na knezove i na narod koji je bio u njoj. Onih koje je pobio umirući, bilo je više nego onih koje je pobio za života.

31 Tada su došla njegova braća i sav dom oca njegovog, uzela ga i odnela gore. Sahranili su ga između Saraje i Estaola u grobu njegovog oca, Manoja. On je sudio Izrailju dvadeset godina.

<- Knjiga o sudijama 15Knjiga o sudijama 17 ->