4 Nakon izvesnog vremena, Amon je zaratio protiv Izrailja. 5 Kad su Amonci zaratili protiv Izrailja, starešine galadske dođu da vrate Jeftaja iz zemlje Tov. 6 Rekli su Jeftaju: „Dođi i budi nam vojvoda, da ratujemo protiv Amonaca.“
7 Jeftaj odgovori starešinama galadskim: „Niste li me vi mrzeli i oterali me iz doma moga oca? Zašto dolazite k meni sad kad ste u nevolji?“
8 Starešine Galada rekoše Jeftaju: „Zato smo se sada vratili k tebi. Ako pođeš s nama i ratuješ protiv Amonaca, bićeš glavar nama i svim stanovnicima Galada.“
9 Jeftaj odgovori starešinama Galada: „Ako me odvedete natrag da ratujem protiv Amonaca, i ako mi ih Gospod preda, hoću li vam biti glavar?“
10 Galadske starešine odgovore Jeftaju: „Neka Gospod bude svedok među nama; učinićemo kako si rekao.“ 11 Jeftaj je otišao sa starešinama Galada, a narod ga je postavio sebi za glavara i vojvodu. Jeftaj je ponovio sve svoje uslove pred Gospodom u Mispi.
12 Onda je poslao glasnike amonskom caru rekavši: „Šta imaš protiv mene, te si došao k meni da ratuješ protiv moje zemlje?“
13 Amonski car odgovori Jeftajevim glasnicima: „Po izlasku iz Egipta, Izrailj je uzeo moju zemlju od Arnona do Jordana i Javoka. Zato mi je sad vrati milom.“
14 Jeftaj je ponovo poslao glasnike amonskom caru 15 i rekao mu:
29 Tada Duh Gospodnji siđe na Jeftaja, te on prođe preko područja Galada i Manasije nastavljajući preko Mispe galadske, i od Mispe galadske dođe na Amonce. 30 Tu se Jeftaj zavetovao Gospodu, rekavši: „Ako predaš Amonce u moje ruke, 31 ko prvi izađe na vrata moje kuće da me dočeka kad se vratim u miru od Amonaca, pripašće Gospodu, i toga ću prineti na žrtvu svespalnicu.“
32 Jeftaj ode k Amoncima da ratuje protiv njih i Gospod ih predade u njegove ruke. 33 Tukao ih je od Aroira do Minita, dvadeset gradova – i do Avel-Keramima. Bio je to veliki poraz. Tako su Amonci bili poniženi pred Izrailjcima.
34 Kad se Jeftaj vratio svojoj kući u Mispu, u susret mu izađe njegova ćerka igrajući uz bubnjeve. Ona mu je bila jedinica; osim nje nije imao drugih sinova i ćerki. 35 Kad ju je Jeftaj ugledao, razderao je svoju odeću i zakukao: „Jao, ćerko moja! U kakav si me jad bacila! Zar baš ti da mi doneseš nesreću! Zavetovao sam se Gospodu i ne mogu poreći zavet.“
36 Ona mu odgovori: „Oče moj, svojim ustima si se zavetovao Gospodu; učini sa mnom kako si rekao, jer ti je Gospod dao da se osvetiš svojim neprijateljima, Amoncima.“ 37 Ona još reče svome ocu: „Neka mi se dozvoli ovo: pusti me na dva meseca da idem po gorama s mojim drugaricama, da oplačem svoje devičanstvo.“
38 On odgovori: „Idi!“ Pustio ju je na dva meseca. Ona je otišla sa svojim drugaricama i oplakivala svoje devičanstvo na gorama. 39 Kada su se navršila dva meseca, vratila se svome ocu, a on je izvršio nad njom zavet kojim se zavetovao. I nikada nije upoznala čoveka.