1 Braćo moja, neka ne bude među vama mnogo učitelja, znajući da ćemo biti strože suđeni. 2 Jer svi mi na mnogo načina grešimo. Ako ko u reči ne greši, taj je savršen čovek, sposoban da zauzda celo svoje telo.

3 Kada konjima stavljamo uzde u usta da bi nam se pokoravali, mi upravljamo celim njihovim telom. 4 Pogledajte i lađe: tako su velike i jaki vetrovi ih pokreću, a njima upravlja vrlo malo kormilo onamo kuda kormilar naumi. 5 Tako je i jezik mali ud ali se diči velikim delima. Gle, kako mala vatra zapali veliku šumu! 6 Tako je i jezik vatra, svet nepravde među našim udovima. On pogani čitavo naše telo i pali čitav životni tok, a pakao ga potpaljuje.

7 Sve vrste životinja, ptica, gmizavaca i morskih životinja daju se ukrotiti i čovek ih je ukrotio, 8 a jezik, to nemirno zlo puno smrtnog otrova, niko ne može ukrotiti. 9 Njim blagosiljamo Gospoda i Oca i njim proklinjemo ljude koji su stvoreni po slici Božijoj. 10 Iz istih usta izlazi blagoslov i prokletstvo. To tako ne treba da bude, braćo moja. 11 Može li sa istog vrela izvirati slatka i gorka voda? 12 Može li, braćo moja, smokva rađati masline ili loza smokve? Tako ni slan izvor ne može dati slatku vodu.

13 Ko je mudar i razuman među vama? Neka dobrim življenjem pokaže svoja dela u mudroj krotkosti. 14 Ali ako u sebi nosite gorku zavist i sebično isticanje, onda se nemojte ponositi i govoriti ono što se protivi istini. 15 Takva mudrost ne dolazi odozgo, nego je zemaljska, ljudska, od zlog duha je. 16 Jer, gde je zavist i sebično isticanje, onde je nered i svako zlo.

17 A mudrost koja dolazi odozgo, pre svega je čista, zatim mirotvorna, krotka, prilagodljiva, puna milosrđa i dobrih plodova, nepristrana, nelicemerna. 18 A pravednost je plod koji će ubrati oni koji seju u miru – oni koji čine mir.

<- Jakovljeva 2Jakovljeva 4 ->