1 Jer svaki Prvosveštenik koji se bira između ljudi, postavlja se da zastupa ljude pred Bogom, da prinosi darove i žrtve za grehe. 2 On može da bude obziran prema onima koji su u neznanju i zabludi, zato što je i sam podložan slabostima. 3 Zbog toga on mora da prinosi žrtve za grehe kako za narod, tako i za sebe.
4 Tu čast niko ne može da prisvoji za sebe, nego ga Bog poziva u tu službu, kao što je to bio slučaj sa Aronom. 5 Tako ni Hristos nije sam sebi dao čast da bude Prvosveštenik, već ga je postavio onaj koji mu je rekao:
7 On je za vreme svog zemaljskog života uz glasni vapaj i suze, prineo molitve i prošnje Bogu koji ga je mogao spasti od smrti. I pošto je bio pokoran, Bog ga je uslišio. 8 Iako je bio Sin, kroz patnje se naučio da bude poslušan. 9 Pa postigavši savršenstvo, postao je začetnik večnog spasenja svima koji su mu poslušni, 10 te ga Bog proglasi Prvosveštenikom po redu Melhisedekovom.