2 Jakov reče svojoj porodici i svima koji su bili s njim: „Odbacite strane bogove iz vaše sredine, očistite se i presvucite odeću. 3 Ustanimo i pođimo gore u Vetilj. Tamo ću podići žrtvenik Bogu koji me je uslišio kad sam bio u nevolji i koji je bio sa mnom kad sam pošao na put.“ 4 Tada su oni predali Jakovu sve strane bogove koje su imali i naušnice što su im bile na ušima, pa ih Jakov zakopa pod hrast kod Sihema. 5 Kad su krenuli na put, Božiji strah je obuzeo okolne gradove, te niko nije krenuo u poteru za Jakovljevim sinovima.
6 Tada je Jakov došao u Luz, to jest Vetilj, u hananskoj zemlji, i sav narod što je bio s njim. 7 Onde je podigao žrtvenik i nazvao to mesto „El-Vetilj[a]“, jer mu se tamo objavio Bog kad je bežao od svog brata.
8 Tu je umrla Devora, Revekina dojilja. Sahranili su je niže Vetilja, pod hrastom, koji se otada zove „Tužni Hrast“.
9 Bog se ponovo objavio Jakovu kad se vratio iz Padan-Arama, i blagoslovio ga. 10 Bog mu reče: „Tvoje ime je Jakov, ali se nećeš više zvati Jakov, nego će ti ime biti ’Izrailj’.“ Tako ga je nazvao Izrailj.
11 Još mu reče Bog: „Ja sam Bog Svemoćni. Budi rodan i množi se. Od tebe će nastati narod i zbor naroda, i od tebe će carevi proisteći. 12 Zemlju koju sam dao Avrahamu i Isaku, predaću tebi i tvome potomstvu posle tebe.“ 13 Bog se onda uzneo od Jakova, s mesta gde mu je govorio.
14 Na mestu gde mu je Bog govorio, Jakov je uspravio stub od kamena, pa je na njega izlio žrtvu izlivnicu i prelio ga uljem. 15 Mesto na kome mu je Bog govorio je nazvao Vetilj[b].
19 Kad je Rahilja umrla, sahranili su je na putu za Efratu, to jest, Vitlejem. 20 Jakov je na Rahiljinom grobu postavio stub, koji sve do danas stoji na njenom grobu.