5 Avraham je svu svoju imovinu ostavio Isaku. 6 A sinovima svojih inoča Avraham je dao darove, i još za života ih razaslao u istočne zemlje, daleko od svoga sina Isaka.
13 Ovo su imena Ismailovih sinova po redosledu njihovog rođenja: njegov prvenac Navajot, pa Kedar, Avdeilo, Mivsam, 14 Mišma, Duma, Masa, 15 Hadad, Tema, Jetur, Nafis i Kedma. 16 To su sinovi Ismailovi; dvanaest knezova nad dvanaest plemena. Po njima su njihova naselja i taborišta dobila ime. 17 Ovo su godine koje je Ismailo doživeo: stotinu trideset sedam godina. Izdahnuo je i umro i bio pridružen svojim precima. 18 Njegovo potomstvo se naselilo od Evile do Sura, koji je nasuprot Egiptu, na putu što vodi u Asiriju. Živeli su u neprijateljstvu sa svom svojom braćom.[a]
21 Isak se pomolio Gospodu za svoju ženu, jer je bila nerotkinja. Gospod mu je uslišio molitvu, te je njegova žena Reveka zatrudnela. 22 Međutim, blizanci u njenoj utrobi se tako sudare, da je ona uzviknula: „Zašto mi se ovo dešava?“ Zato je otišla da upita Gospoda.
23 Gospod joj odgovori:
24 Kad joj je došlo vreme da rodi, ispostavi se da su dva blizanca u njenoj utrobi. 25 Prvi koji je izašao bio je sav crven i kosmat kao kožuh. Zato su ga nazvali „Isav“. 26 Posle toga je izašao njegov brat držeći rukom Isava za petu. Zato su ga nazvali „Jakov“. Isaku je bilo šezdeset godina kada su mu se oni rodili.
27 Kad su dečaci odrasli, Isav postane vrstan lovac, čovek pustare. Jakov je bio miran čovek koji je provodio vreme u šatorima. 28 Isaku je Isav bio miliji, jer je voleo divljač, a Reveka je više volela Jakova.
29 Jednom je Jakov kuvao varivo. Isav je došao iz pustare, iznemogao. 30 Isav reče Jakovu: „Daj da se najedem tog crvenog variva, jer sam iznemogao!“ Zato mu je ime „Edom“[b].
31 Jakov mu reče: „Prvo mi ustupi tvoja prvenačka prava.“[c]
32 A Isav mu odgovori: „Evo, samo što ne umrem; šta će mi prvenačka prava!“
33 Jakov mu odvrati: „Najpre mi se zakuni.“
34 Onda je Jakov dao Isavu hleba i variva od sočiva. Isav se najeo i napio, pa je ustao i otišao.