1 Gospod je blagoslovio Saru, i učinio joj kao što je obećao. 2 Sara je zatrudnela i rodila Avrahamu sina u njegovoj starosti, u vreme kad je Bog rekao. 3 Svome sinu koga mu je rodila Sara, Avraham je dao ime Isak. 4 Avraham je obrezao svoga sina Isaka kad mu je bilo osam dana, kao što mu je Bog zapovedio. 5 Avrahamu je bilo stotinu godina kad mu se rodio sin Isak.

6 Tada Sara reče: „Bog me je zaista zasmejao, a i svako ko čuje o ovome smejaće se.“ 7 Dodala je još: „Ko bi ikada rekao Avrahamu da će mu Sara dojiti decu? Jer rodila sam mu sina u njegovoj starosti.“

8 Dete je raslo i bilo odbijeno od dojenja. Tog istog dana kad je Isak bio odbijen od dojenja, Avraham je napravio veliku gozbu. 9 Tek, Sara opazi da se sin Agare Egipćanke, koga je ova rodila Avrahamu, podsmeva Isaku.*Septuaginta dodaje da se Ismailo igrao sa njenim sinom Isakom. Reči s njenim sinom Isakom nema u izvornom tekstu. Ipak, mnogi prevodi prate Septuagintu i dodaju s njenim, Sarinim sinom. U izvornom tekstu se jednostavno kaže da se Ismailo igrao ili smejao. Iz konteksta se, međutim, da zaključiti da se Ismailo rugao Isaku, ili da se igrao s njim (reč cahak može da znači i smejati se i igrati se), što je dalo povoda Sari da predloži Avrahamu da otera Agaru s njenim sinom. 10 Ona reče Avrahamu: „Oteraj tu sluškinju i njenog sina, jer sin sluškinje neće deliti nasledstvo s mojim sinom Isakom!“

11 Avrahamu je ovo teško palo, jer je i Ismailo bio njegov sin. 12 Ali Bog reče Avrahamu: „Ne uzbuđuj se zbog dečaka i sluškinje. Poslušaj sve što ti je Sara rekla, jer će se tvoje potomstvo nastaviti preko Isaka. 13 Ipak, i od sina tvoje sluškinje podići ću narod, zato što je tvoj potomak.“

14 Rano ujutro je Avraham uzeo hleba i mešinu s vodom, te ih dao Agari. Onda je to stavio na njena ramena, pa ju je zajedno s dečakom otpremio. Ona je otišla i tumarala po vir-savejskoj pustinji.

15 Kada je nestalo vode iz mešine, odnela je dečaka pod jedan žbun, 16 a sama otišla i sela malo dalje, toliko koliko se lukom i strelom može dobaciti. Govorila je u sebi: „Neću da gledam kako mi dete umire.“ Sela je tamo, i glasno zajecala.

17 Ali Bog je čuo dečakov glas; Anđeo je Božiji pozvao Agaru s neba, govoreći joj: „Šta te muči, Agaro? Ne boj se, jer je Bog čuo vapaj dečakov tamo gde leži. 18 Ustani, uzmi dečaka za ruku i podigni ga, jer ću od njega podići veliki narod.“

19 Tada joj Bog otvori oči, te ona opazi izvor. Otišla je, napunila mešinu vodom, i napojila dečaka.

20 Bog je bio s dečakom. Odrastao je i živeo u pustinji i postao vešt u lovu lukom i strelom. 21 Dok je živeo u pustinji Faran, majka mu je dovela ženu iz Egipta.

22 U to vreme Avimeleh u pratnji Fihola, zapovednika njegove vojske, reče Avrahamu: „Bog je s tobom u svemu što radiš. 23 Zato mi se ovde zakuni pred Bogom da nećeš varati mene, moju decu, niti mog naslednika. Kao što sam ja bio dobar prema tebi, tako i ti budi dobar prema meni i prema ovoj zemlji u kojoj boraviš kao stranac.“

24 Avraham odgovori: „Zaklinjem se!“

25 Onda je Avraham prekorio Avimeleha zbog bunara što su mu ga Avimelehove sluge otele. 26 Avimeleh odgovori: „Ne znam ko je to uradio, a ni ti mi nisi rekao. Tek sam danas čuo o tome.“

27 Avraham uze ovaca i goveda, pa ih dade Avimelehu, te njih dvojica sklopiše savez. 28 Onda je izdvojio sedam jaganjaca iz stada. 29 Avimeleh upita Avrahama: „Šta znače ovih sedam jaganjaca što si ih izdvojio?“

30 Avraham odgovori: „Primi ovih sedam jaganjaca iz moje ruke da mi budu svedok da sam ja iskopao ovaj bunar.“

31 To mesto se zove „Vir-Saveja“[b], jer su se tamo obojica zaklela.

32 Nakon što su sklopili savez kod Vir-Saveje, Avimeleh i zapovednik njegove vojske Fihol su se vratili u zemlju filistejsku. 33 A Avraham je kod Vir-Saveje zasadio tamarisk, te prizvao ime Gospoda – večnog Boga. 34 Avraham je dugo živeo kao stranac u zemlji filistejskoj.

<- Postanje (1. Moj) 20Postanje (1. Moj) 22 ->