1 Ti, sine čovečiji, prorokuj Izrailjevim gorama i reci: ’Čujte, gore Izrailjeve, reč Gospodnju. 2 Govori Gospod Bog: zato što je neprijatelj rekao za vas: „Aha! Večne uzvišice su postale naša svojina!“, 3 prorokuj i reci: govori Gospod Bog: zato što su vas pustošili i gazili sa svih strana da postanete imovina ostalih naroda, i što vas uzimaju u usta i kleveću, 4 čujte, gore Izrailjeve, reč Gospoda Boga! Govori Gospod Bog gorama i uzvišicama, uvalama i dolinama, pustim razvalinama i napuštenim gradovima, koje su postale plen i predmet poruge ostalim narodima unaokolo. 5 Zato govori Gospod Bog: u svojoj sam ognjenoj revnosti govorio protiv ostalih naroda, i protiv celog Edoma, koji je iz radosti, iz sveg srca, i s prezirom u duši prisvojio moju zemlju, radi pašnjaka i plena. 6 Zato prorokuj za zemlju Izrailjevu i reci gorama i uzvišicama, uvalama i dolinama. Govori Gospod Bog: evo, govorio sam u revnosti i jarosti, jer ste podneli porugu naroda. 7 Stoga govori Gospod Bog: dižem svoju ruku i kunem se da će i narodi oko vas podneti porugu.

8 A vi, gore izrailjske, širićete svoje grane i donositi plod mom narodu Izrailju, jer mu se bliži dolazak. 9 Jer, evo, ja sam za vas! Okrenuću se k vama, i bićete obrađene i posejane. 10 Umnožiću ljude na vama, sav dom Izrailjev, te će gradovi biti naseljeni, a ruševine podignute. 11 Umnožiću na vama i ljude i stoku, i biće mnogobrojni i plodni, a ja ću vas naseliti kao nekada i učiniti vas uspešnijima nego ranije. Tada ćete znati da sam ja Gospod. 12 I dovešću ljude, moj narod Izrailj, da hodaju po vama. Oni će vas posedovati, i postaćeš im nasledstvo, i nećeš ih više ostavljati bez dece.

13 Govori Gospod Bog: pošto ljudi govore o vama: „Vi proždirete ljude i ostavljate svoju zemlju bez dece“ – 14 stoga više nećeš proždirati ljude, niti ćeš više ostavljati svoj narod bez dece – govori Gospod Bog. 15 Neću više dati da slušaš uvrede naroda, niti da trpiš njihovo ruganje, i više nećeš ostavljati svoj narod bez dece – govori Gospod Bog.’“

16 Dođe mi opet reč Gospodnja: 17 „Sine čovečiji, dom Izrailjev je živeo u zemlji, ali ju je oskrnavio svojim putevima i svojim delima. Njihovi su putevi preda mnom bili kao žena u svojoj mesečnoj nečistoći. 18 Zbog toga sam izlio svoju jarost na njih zbog krvi koju su prolili u zemlji i zbog njihovih idola kojima su je oskrnavili. 19 Zato sam ih razvejao među narode i rasejao po zemljama. Sudio sam im po njihovim putevima i delima. 20 I među koji god narod da su došli, skrnavili su moje sveto ime. Govorilo se za njih: ’Oni su narod Gospodnji, a morali su da odu iz svoje zemlje.’ 21 A meni je bilo žao moga svetog imena koje su oni, dom Izrailjev, oskrnavili među narodima gde su došli.

22 Zato recite domu Izrailjevom: ’Govori Gospod Bog: ne radim ovo radi vas, dome Izrailjev, nego radi svog svetog imena, koje ste oskrnavili među narodima u koje ste došli. 23 A ja ću posvetiti moje veliko ime, koje je bilo oskrnavljeno među narodima, koje ste vi oskrnavili među njima. Tada će narodi znati da sam ja Gospod – govori Gospod Bog – kad na njihove oči pokažem svoju svetost na vama.

24 Onda ću vas pokupiti iz naroda i sabrati vas iz svih zemalja, pa ću vas dovesti u vašu zemlju. 25 Poškropiću vas čistom vodom i bićete čisti. Očistiću vas od svih vaših nečistoća i od svih vaših idola. 26 Daću vam novo srce i novi duh ću staviti u vas. Odstraniću kameno srce iz vašeg tela i daću vam srce od mesa. 27 Staviću svoj Duh u vas i učiniću da sledite moje uredbe i da držite i izvršavate moje propise. 28 I živećete u zemlji koju sam dao vašim precima. Vi ćete mi biti narod, a ja ću vam biti Bog. 29 Izbaviću vas od svih vaših nečistoća, i dozvaću žito i umnožiću ga, i više neću dovesti na vas glad. 30 Umnožiću rod na drveću i urod na njivama i nećete više podnositi sramotu među narodima zbog gladi. 31 Tada ćete se setiti svojih zlih puteva i nevaljalih dela, pa ćete se gaditi sami sebi zbog svojih krivica i gadosti. 32 Ovo znajte: neću to učiniti radi vas – govori Gospod Bog. Neka vas je stid i sram zbog vaših puteva, dome Izrailjev!

33 Govori Gospod Bog: onoga dana kad vas očistim od svih vaših krivica, naseliću vas na gorama i obnoviću vaše ruševine. 34 Opustela zemlja će biti obrađivana umesto da leži pusta pred prolaznicima. 35 Tada će govoriti: „Opustošena zemlja postala je kao edenski vrt, a gradovi nekad razoreni, opusteli i uništeni, sada su utvrđeni i naseljeni.“ 36 Tada će preostali narodi oko vas znati da sam ja, Gospod, podigao razvaline i posadio što je bilo pusto. Ja, Gospod, sam to rekao.

37 Govori Gospod Bog: još jednom ću dozvoliti domu Izrailjevom da traže da im učinim ovo: da umnožim njihove ljude kao stado. 38 Kao što je mnogo ovaca posvećenih za žrtvu u Jerusalimu za njegove praznike, tako će razoreni gradovi biti puni ljudi kao ovaca. Tada će znati da sam ja Gospod.’“

<- Knjiga proroka Jezekilja 35Knjiga proroka Jezekilja 37 ->