1 Tada Gospod reče Mojsiju: „Idi k faraonu i reci mu: ’Ovako kaže Gospod, Bog Jevreja: pusti moj narod da mi služi. 2 Jer ako odbiješ da ih pustiš, te ih i dalje budeš zadržavao, 3 čuvaj se: ruka će Gospodnja udariti velikim pomorom tvoju stoku u poljima: tvoje konje, magarce, kamile, krupnu i sitnu stoku. 4 Ali Gospod će napraviti razliku između stoke Izrailjaca i stoke Egipćana, tako da ništa što pripada Izrailjcima neće uginuti.’“

5 Gospod je odredio i vreme za to, rekavši: „Sutra će Gospod učiniti ovo u zemlji.“ 6 Gospod je to i učinio sutradan: sva egipatska stoka je uginula, dok od izrailjske stoke nijedno grlo nije uginulo. 7 Faraon pošalje ljude da se raspitaju, i zaista, ni jedno grlo koje pripada Izrailjcima nije uginulo. Ipak, faraonovo srce je ostalo tvrdo, pa nije pustio narod da ide.

8 Tada Gospod reče Mojsiju i Aronu: „Uzmite iz peći nekoliko punih šaka pepela, pa neka ga Mojsije, na faraonove oči, baci prema nebu. 9 Od toga će nastati sitna prašina koja će se razleteti po celoj egipatskoj zemlji, i od koje će po ljudima i životinjama izbijati veliki čirevi puni gnoja širom Egipta.“

10 Oni uzmu pepela iz peći i stanu pred faraona. Onda Mojsije baci pepeo prema nebu, i čirevi puni gnoja izbiju po ljudima i životinjama. 11 Gatari nisu mogli da se pojave pred Mojsijem zbog čireva, jer su i po gatarima izbili čirevi, kao i po ostalim Egipćanima. 12 No, Gospod je otvrdnuo faraonovo srce, pa ih nije poslušao, baš kako je Gospod rekao Mojsiju.

13 Tada Gospod reče Mojsiju: „Porani ujutro i stani pred faraona, pa mu reci: ’Ovako kaže Gospod, Bog Jevreja: pusti moj narod da mi služi. 14 Naime, ovaj put ću poslati sve svoje pošasti na tebe, na tvoje dvorane i na tvoj narod, tako da znaš da na celoj zemlji nema nikoga kao što sam ja. 15 Jer, da sam već ispružio svoju ruku i udario pomorom tebe i tvoj narod, nestalo bi te s lica zemlje. 16 Baš zato sam te i postavio da na tebi pokažem svoju silu, i da se moje ime razglasi po celom svetu. 17 Ti, dakle, još uvek ugnjetavaš moj narod i ne puštaš ga da ide. 18 Evo, sutra ću pustiti tako strašan grad kakvog nije bilo u Egiptu od kako je postao, pa sve do sad. 19 Zato pošalji ljude da uteraju unutra tvoju stoku i sve što je tvoje na polju. Svaki čovek ili životinja koji se nađu na polju, a ne sklone se pod krov, poginuće kad grad počne da pljušti po njima.’“

20 Oni faraonovi dvorani, koji su se pobojali Gospodnje reči, uteraju svoje sluge i stoku pod krov. 21 A oni koji nisu marili za Gospodnju reč, ostavili su svoje sluge i stoku u polju.

22 Tada Gospod reče Mojsiju: „Pruži svoju ruku prema nebu, pa neka zapljušti grad po celom Egiptu, po ljudima, životinjama i po svem bilju u Egiptu.“ 23 Mojsije pruži svoj štap prema nebu. Gospod pošalje gromove i grad, a munje se obore na zemlju. Gospod je zasuo gradom zemlju Egipćana. 24 Grad je pljuštao, a kroz njega su parale munje. Tako teškog grada nikada nije bilo u Egiptu otkako je naroda u njemu. 25 Grad je pobio u celom Egiptu sve što se našlo napolju, ljude i životinje; uništio je i sve bilje na poljima i polomio sve poljsko drveće. 26 Samo u gosenskom kraju, gde su živeli Izrailjci, nije bilo grada.

27 Tada je faraon pozvao Mojsija i Arona i rekao im: „Ovaj put sam sagrešio. Gospod je u pravu, a ja i moj narod smo krivi. 28 Pomolite se Gospodu da prestanu ovi gromovi i grad, a ja ću vas pustiti da idete. Ne morate se duže zadržavati.“

29 Mojsije mu odgovori: „Čim izađem iz grada, podići ću svoje ruke k Gospodu i gromovi će prestati, a ni grada više neće biti, tako da znaš da zemlja pripada Gospodu. 30 Ipak, ja znam da se ni ti ni tvoji dvorani još uvek ne bojite Gospoda Boga.“

31 Tako su propali lan i ječam, jer je ječam bio u klasu, a lan je tek propupeo. 32 Pšenica i raž nisu stradali, jer su pozna žita.

33 Mojsije je otišao od faraona, izašao iz grada, te podigao ruke k Gospodu. Gromovi i grad su prestali, a ni kiša više nije padala na zemlju. 34 Kad je faraon video da su prestali gromovi, grad i kiša, ponovo je zgrešio; otvrdnuli su srce i on i njegovi dvorani. 35 Pošto je faraonovo srce otvrdnulo, on nije pustio Izrailjce da idu, baš kako je Gospod rekao preko Mojsija.

<- Izlazak (2. Moj) 8Izlazak (2. Moj) 10 ->