1 Postoji za ljude još jedno veliko zlo koje sam video pod kapom nebeskom: 2 Nekome Bog da imetak, bogatstvo, čast, pa mu duši ništa ne manjka što poželi. Ali mu Bog ne daje da uživa, da jede od toga, već tuđinac jede. To je prolazno i teška je bolest.

3 Da neko ima stotinu sinova, da živi mnoge godine, da je mnogo dana njegovih godina – čak i groba ne imao, a duša mu se nije nasitila blagostanja – onda tvrdim da je i mrtvorođenče bolje od njega. 4 Jer, ono je uzalud rođeno, u tamu je otišlo i tama mu ime pokriva. 5 Nije videlo sunca i ne zna za njega, a počiva bolje nego onaj drugi; 6 koji, sve da živi i dvaput po hiljadu godina, ne uživa u svome imetku. Najzad, ne idu li svi na isto mesto?