4 „Zar vređaš Božijeg Prvosveštenika?“ – ukorili su ga Jevreji koji su stajali do njega.

5 „Braćo, nisam znao – reče Pavle – da je Prvosveštenik. Naime, u Pismu je napisano: ’Ne govori loše o glavaru svoga naroda.’“

6 Znajući da jedan deo prisutnih pripada farisejima, a drugi sadukejima, Pavle uzviknu u Velikom veću: „Braćo, ja sam farisej, farisejski sin, a sudi mi se zato što se nadam vaskrsenju mrtvih!“ 7 Kad je to rekao, došlo je do rasprave između fariseja i sadukeja, tako da se zbor podelio. 8 Naime, sadukeji govore da nema vaskrsenja, niti da ima anđela ni duhova, dok fariseji veruju u sve to.

9 Vika je postajala sve veća. Neki od znalaca Svetog pisma iz farisejske stranke žestoko se usprotiviše. Govorili su: „Nismo našli nikakvo zlo na ovom čoveku! Šta ako mu je govorio duh ili anđeo?“ 10 Svađa je postala toliko žestoka, da se zapovednik uplašio da ne rastrgnu Pavla. Zato je naredio vojnicima da ga otmu od njih i odvedu u kasarnu.

11 Iduće noći je Gospod stao pred Pavla i rekao mu: „Hrabro! Jer kako si svedočio za mene u Jerusalimu, tako treba da posvedočiš i u Rimu.“

16 Međutim, Pavlov nećak je dočuo za zasedu, pa je otišao u kasarnu i obavestio Pavla o tome. 17 Pavle je pozvao jednog kapetana i rekao mu: „Povedi ovog mladića zapovedniku, jer ima da mu javi nešto.“ 18 Oficir je poveo mladića, doveo ga zapovedniku i rekao: „Zatvorenik po imenu Pavle me je pozvao i zamolio da ovog mladića dovedem k tebi, jer ima nešto da ti kaže.“

19 Zapovednik ga je uzeo pod ruku, odveo u stranu i upitao: „Šta to imaš da mi javiš?“

20 On mu reče: „Jevreji su se dogovorili da zatraže od tebe da sutra dovedeš Pavla u Veliko veće, da bi, tobože, podrobnije ispitali njegov slučaj. 21 Ne daj da te nagovore, jer ga više od četrdeset ljudi čeka u zasedi. Oni su se zakleli da neće ni jesti ni piti dok ga ne ubiju. Sada su spremni i samo čekaju tvoj pristanak.“

22 Tada zapovednik otpusti mladića i zapovedi mu: „Nikome ne govori da si mi ovo javio.“