1 Sva su plemena Izrailjeva došla k Davidu u Hevron i rekla mu: „Evo, ti si naše telo i krv. 2 Pa i ranije, kad je Saul bio car nad nama, ti si vodio Izrailja u pohode. I tebi je Gospod rekao: ’Ti ćeš biti pastir mome narodu, Izrailju; ti ćeš biti vladar Izrailju.’“

3 Sve starešine Izrailjeve su došle k caru u Hevron pa su sklopili savez sa carem Davidom, u Hevronu pred Gospodom, i pomazali Davida za cara nad Izrailjem.

4 Davidu je bilo trideset godina kad je postao car, a vladao je četrdeset godina. 5 U Hevronu je vladao sedam godina i šest meseci nad Judom, a u Jerusalimu je vladao trideset tri godine nad svim Izrailjem i Judom.

6 Car i njegovi ljudi su krenuli na Jerusalim protiv Jevusejaca koji su živeli u zemlji. Oni rekoše Davidu: „Nećeš ući ovamo! Slepi će te i hromi odbiti.“ Pod tim su mislili: „David neće ući ovde.“ 7 Ipak, David je osvojio sionsku tvrđavu, a to je sad Davidov grad.

8 David je rekao tog dana: „Onaj ko porazi Jevusejce i zauzme prokop, neka pobije slepe i hrome, koji su Davidovi neprijatelji.“ Zato se kaže: „Neka slepi i hromi ne ulaze u Dom Gospodnji[a].“

9 David se nastanio u tvrđavi koju je nazvao Davidov grad. David je zidao svuda naokolo, od Milona[b] prema unutra. 10 David je postajao sve moćniji, jer je Gospod, Bog nad vojskama, bio s njim.

11 A Hiram, tirski car, je poslao Davidu glasnike i kedrovog drveta, stolarima i klesarima koji su Davidu sagradili dvorac. 12 Tada je David uvideo da ga je Gospod postavio za cara nad Izrailjem i da je uzvisio njegovo carstvo radi svog naroda Izrailja.

13 Kad je došao iz Hevrona, David je uzeo sebi još inoča i žena iz Jerusalima, te mu se rodilo još sinova i ćerki. 14 Ovo su imena onih koji su mu se rodili u Jerusalimu: Samuja, Sovav, Natan i Solomon, 15 Jevar, Elisuja, Nefeg, Jafija, 16 Elisama, Elijada i Elifelet.

17 Kad su Filistejci čuli da su Davida pomazali za cara nad Izrailjem, svi su krenuli gore da traže Davida. David je to čuo, pa je otišao dole u sklonište. 18 Filistejci dođu i rašire se po refaimskoj dolini. 19 Tada David zapita Gospoda: „Da li da napadnem Filistejce? Hoćeš li ih predati u moje ruke?“

Gospod odgovori Davidu: „Napadni ih, jer ću ih jamačno predati u tvoje ruke.“

20 David dođe u Val-Faresim i porazi ih tamo. Tada je rekao: „Gospod je prodro kroz moje neprijatelje preda mnom, kao što prodire voda.“ Zato se to mesto prozvalo Val-Faresim[c]. 21 Filistejci su ostavili tamo svoje idole a David i njegovi ljudi su ih odneli.

22 Filistejci se ponovo popnu i rašire se u refaimskoj dolini. 23 David upita Gospoda, i on mu odgovori: „Ne idi gore, nego idi okolo, iza njih i navali na njih kod balzamovih stabala. 24 Kad začuješ zvuk koraka s vrha balzamovih stabala, kreni odlučno, jer će Gospod izaći pred tobom da udari na filistejski tabor.“ 25 David učini kako mu je Gospod zapovedio i potuče Filistejce od Gavaje do Gezera.

<- 2. Knjiga Samuilova 42. Knjiga Samuilova 6 ->