1 Car je poslao po sve starešine Jude i Jerusalima, da se saberu kod njega. 2 Tada je car otišao u Dom Gospodnji sa svim Judejcima i svim stanovnicima Jerusalima, sa svim sveštenicima i prorocima, sa svim narodom, od malog do velikog, i pročitao im sve reči Knjige saveza koju su našli u Domu Gospodnjem. 3 Zatim je car stao kod stuba i sklopio savez pred Gospodom, da će slediti Gospoda i držati njegove zapovesti, njegova svedočanstva i uredbe, svim srcem i svom dušom, i da će izvršavati reči ovog saveza, koje su zapisane u ovoj knjizi. I sav narod je pristao uz savez.

4 Car je zapovedio svešteniku Helkiji da se iz Doma Gospodnjeg iznesu svi predmeti koji su bili načinjeni za Vala, Aštartu i svu vojsku nebesku. Spalio ih je izvan Jerusalima na kidronskim poljima, a prah je odneo u Vetilj. 5 Uklonio je idolopokloničke sveštenike koje su Judini carevi postavili da prinose kad na uzvišicama po Judinim gradovima i oko Jerusalima, i one što su prinosili kad Valu, suncu, mesecu, sazvežđima, i svoj vojsci nebeskoj. 6 Zatim je iz Doma Gospodnjeg izneo Aštartin stub van Jerusalima, na potok Kidron, i spalio ga kod potoka Kidrona. To je smrvio u prah, koji je rasuo po grobovima običnog naroda. 7 Onda je srušio kuće hramskih bludnika, koje su bile u Domu Gospodnjem, gde su žene plele zastore[a] za Aštartu.

8 Odveo je sve te sveštenike iz Judinih gradova i oskrnavio uzvišice gde su sveštenici prinosili kad, od Gavaje do Vir-Saveje. Takođe je uništio uzvišice vrata, koje su se nalazile na ulazu vrata Isusa, upravitelja grada, s desne strane gradske kapije. 9 Međutim, sveštenici uzvišica nisu služili kod žrtvenika Gospodnjeg u Jerusalimu, iako su jeli od beskvasnih hlebova među svojom braćom.

10 Josija je oskrnavio i Tofet, koji je bio u dolini Ven-Enom, da više niko ne bi ognjem Molohu spaljivao svoga sina ili svoju ćerku. 11 Uklonio je i konje koje su Judini carevi zavetovali suncu kod ulaza u Dom Gospodnji, pored sobe dvoranina Natan-Meleha, koja je bila u tom kraju. Sunčana kola je spalio u ognju.

12 Car je srušio i žrtvenike na krovu gornje sobe Ahazove, koje su napravili Judini carevi, i žrtvenike koje je napravio Manasija u dva predvorja Doma Gospodnjeg. Uklonio ih je odande, a njihov prah je bacio u potok Kidron. 13 Car je oskrnavio i žrtvenike što su stajali nasuprot Jerusalima, južno od Gore uništenja[b]. Njih je Solomon, car Izrailja, izgradio za Aštartu, gadost Sidonaca, Hamosa, gadost Moavaca i Moloha[c], gadost Amonaca. 14 Stubove im je polomio u paramparčad, Aštartine stupove je posekao, pa je ta mesta napunio ljudskim kostima.

15 Spalio je i žrtvenik u Vetilju, uzvišicu koju je načinio Jerovoam, sin Navatov, koji je naveo Izrailj na greh. Taj žrtvenik i uzvišicu je srušio. Zatim je uzvišicu spalio i satro je u prah. Aštartin stub je spalio. 16 Kad se Josija osvrnuo, video je tamo na gori grobove. Poslao je ljude da uzmu kosti iz grobova, a onda ih je spalio na žrtveniku. Tako ih je oskrnavio, po reči Gospodnjoj, koje je objavio Božiji čovek koji je prorekao ove stvari.

17 Zatim je upitao: „Kakav je to spomenik što vidim?“

Ljudi iz grada su mu rekli: „To je grob Božijeg čoveka koji je došao iz Jude. On je prorekao ove stvari koje si učinio sa žrtvenikom u Vetilju.“

18 Josija reče: „Ostavite ga; neka niko ne uznemirava njegove kosti.“ I tako su mu ostavili kosti, s kostima onog proroka što je došao iz Samarije.

19 Josija je, takođe, uklonio hramove na uzvišicama koje su bile po gradovima Samarije, koje su načinili izrailjski carevi da gneve Gospoda. Učinio je sa njima isto onako kako je učinio u Vetilju. 20 Tamo na žrtvenicima je poklao sve sveštenike uzvišica, i spalio ljudske kosti na njima. Zatim se vratio u Jerusalim.

21 Potom je car zapovedio svemu narodu: „Proslavite Pashu Gospodu, Bogu svome, kako je propisano u ovoj Knjizi saveza.“ 22 Naime, takva Pasha se nije slavila od vremena sudija koji su sudili Izrailju, i za sve vreme izrailjskih i Judinih careva. 23 Samo se osamnaeste godine cara Josije ova Pasha slavila Gospodu u Jerusalimu.

24 Josija je, takođe, istrebio prizivače duhova i vidovnjake, idole i kipove, i sve gadosti koje su se viđale u Judi i Jerusalimu. Tako je ispunio reči Zakona koje su bile zapisane u knjizi koju je sveštenik Helkija pronašao u Domu Gospodnjem. 25 Pre njega nije bilo cara kao što je on, koji se okrenuo Gospodu svim srcem, svom dušom i svom snagom, u skladu sa celim Zakonom Mojsijevim; posle njega se nije pojavio takav kao što je on.

26 Ipak, Gospod se nije odvratio od žestine svog velikog gneva, koji se raspalio protiv Jude zbog svega čime ga je Manasija provocirao. 27 Gospod reče: „I Judu ću odbaciti od svoga lica, kao što sam odbacio Izrailj, i odbaciću Jerusalim, ovaj grad koji sam izabrao, i Dom za koji sam rekao da će tamo biti moje ime.“

28 Ostala Josijina dela i sve što je učinio, nije li sve to zapisano u Knjizi dnevnika Judinih careva?

29 U njegovo vreme je faraon Nehaon, egipatski car, krenuo na asirskog cara, na reku Eufrat. Car Josija je krenuo da ga presretne, ali ga je faraon ubio pri prvom susretu kod Megida. 30 Njegove sluge su ga mrtvog prevezle iz Megida i donele ga u Jerusalim, gde su ga sahranili u grob. A narod zemlje je uzeo Josijinog sina Joahaza, pomazali ga i zacarili ga umesto njegovog oca.

31 Joahazu je bilo dvadeset tri godine kad se zacario, a vladao je tri meseca u Jerusalimu. Majka mu se zvala Amutala, ćerka Jeremijina iz Livne. 32 On je činio što je zlo u očima Gospodnjim, sledeći sve što su činili njegovi preci. 33 Faraon Nehaon ga je držao zatočenog u Rivli u zemlji Amatu, da ne bi vladao u Jerusalimu. Zemlji je nametnuo danak od stotinu talanata[d] srebra i jednog talanta zlata[e]. 34 Faraon Nehaon je umesto Josije postavio za cara Josijinog sina Elijakima, kome je promenio ime u Joakim. A Joahaza je uzeo i odveo ga u Egipat, i tamo je umro. 35 Joakim je davao srebro i zlato faraonu, ali je zato nametnuo porez zemlji, kako bi platio novac koji je faraon zahtevao. A da bi dao faraonu Nehaonu, morao je od naroda zemlje da uzme srebro i zlato, prema proceni za svakog čoveka.

36 Joakimu je bilo dvadeset pet godina kad se zacario, a vladao je jedanaest godina u Jerusalimu. Majka mu se zvala Zevuda, ćerka Fedaja iz Rume. 37 On je činio što je zlo u očima Gospodnjim.

<- 2. Knjiga o carevima 222. Knjiga o carevima 24 ->