1 Manasiji je bilo dvanaest godina kad se zacario. Vladao je pedeset pet godina u Jerusalimu. 2 Činio je što je zlo u Gospodnjim očima, sledeći odvratna dela naroda koje je Gospod isterao pred Izrailjcima 3 On je ponovo podigao uzvišice koje je njegov otac Jezekija porušio. Podigao je i žrtvenike Valima i načinio Aštartine stupove. Klanjao se svoj vojsci nebeskoj i služio im. 4 Sagradio je žrtvenike u Domu Gospodnjem, za koji je Gospod rekao: „U Jerusalimu će biti moje ime doveka.“ 5 Izgradio je žrtvenike svoj vojsci nebeskoj u dva predvorja Doma Gospodnjeg. 6 Svoje sinove je proveo kroz oganj u dolini Ven-Enom; vračao je, gatao i čarao, tražio je savet od prizivača duhova i vidovnjaka. Činio je mnogo toga što je zlo u očima Gospodnjim, gneveći ga.

7 Načinio je i kip i postavio ga u Dom Božiji, za koji je Bog rekao Davidu i njegovom sinu Solomonu: „U ovom Domu i u Jerusalimu, koji sam izabrao između svih plemena Izrailjevih, postaviću svoje ime doveka. 8 Neću više dati da stope Izrailjaca odlutaju iz zemlje koju sam namenio njihovim ocima, samo ako budu pazili da vrše sve što sam im zapovedio i sav Zakon, propise i uredbe koje sam dao preko Mojsija.“ 9 Manasija je zaveo Judu i stanovnike Jerusalima da čine gora dela od naroda koje je Gospod zatro pred Izrailjcima.

10 Gospod je progovorio Manasiji i njegovom narodu, ali oni nisu marili. 11 I Gospod je doveo na njih zapovednike vojske koja je pripadala asirskom caru. A oni kukama zarobe Manasiju, svežu ga bronzanim okovima i odvuku u Vavilon. 12 A kada se našao u nevolji zavapio je pred licem Gospoda, Boga svog, i veoma se ponizio pred Bogom svojih otaca. 13 Molio mu se i on ga je uslišio, čuo je njegovu molbu i vratio ga u Jerusalim, u njegovo carstvo. Tako je Manasija uvideo da je Gospod Bog.

14 Posle ovoga obnovio je spoljašnji zid Davidovog grada zapadno od Giona, od doline do Ribljih vrata i oko Ofila. Zid je bio visok, a u sve utvrđene gradove u Judi je postavio vojne zapovednike.

15 Takođe je uklonio sve tuđe bogove i onaj lik iz Doma Gospodnjeg, i sve žrtvenike koje je izgradio na gori Doma Gospodnjeg i u Jerusalimu. Pobacao ih je izvan grada. 16 Obnovio je Gospodnji žrtvenik i na njemu žrtvovao žrtve mira i zahvalnice, pa je zapovedio Judi da služi Gospodu, Bogu Izrailjevom. 17 Ipak, narod je i dalje žrtvovao na uzvišicama, ali jedino Gospodu, svom Bogu.

18 Ostala Manasijina dela, njegova molitva njegovom Bogu i reči koje su mu govorili videoci u ime Gospoda, Boga Izrailjevog, nalaze se u Knjizi careva izrailjskih. 19 Njegova molitva i to kako ga je Gospod uslišio, svi njegovi gresi i njegovo neverstvo, mesta gde je podigao uzvišice i Aštartine stupove i idole pre nego što se ponizio – sve je to zapisano u knjigama njegovih videlaca. 20 Manasija se upokojio sa svojim precima a sahranili su ga na dvorskom imanju. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Amon.

21 Amonu je bilo dvadeset dve godine kad se zacario. Vladao je dve godine u Jerusalimu. 22 Činio je što je zlo u očima Gospodnjim kao što je činio njegov otac, Manasija. Naime, Amon je žrtvovao i služio svim idolima koje je napravio njegov otac. 23 Nije se ponizio pred Gospodom kao što se ponizio njegov otac Manasija, jer je taj isti Amon grešio sve više i više.

24 Amonove sluge su skovale zaveru protiv njega, pa su ubili cara u njegovom dvoru. 25 Ali narod zemlje je pobio sve one koji su se urotili protiv cara Amona. Narod zemlje je na njegovo mesto zacario njegovog sina Josiju.

<- 2. Knjiga dnevnika 322. Knjiga dnevnika 34 ->