1 Ven-Adad, aramejski car, je sabrao svu svoju vojsku; s njim je bilo trideset dva cara, s konjima i bojnim kolima. On je otišao, opkolio Samariju i napao je. 2 Potom je poslao glasnike Ahavu, caru izrailjskom, u grad. 3 Rekao mu je: „Ovako poručuje Ven-Adad: ’Tvoje srebro i zlato pripada meni, i tvoje predivne žene i deca pripadaju meni.’“

4 Car izrailjski odgovori: „Kako ti kažeš, gospodaru moj, care. Tvoj sam i ja i sve što imam.“

5 Glasnici su ponovo došli i rekli: „Ovako kaže Ven-Adad: ’Poručio sam ti: predaj mi svoje srebro i zlato, svoje žene i decu. 6 Zato ću ti sutra u ovo vreme poslati svoje sluge i oni će pretražiti tvoju kuću i kuće tvojih slugu, pa će uzeti sve što ti je vredno i odneti.’“

7 Tada car izrailjski pozva sve starešine zemlje i reče: „Primite k znanju i pogledajte kako traži nevolju; jer je poslao po moje žene i decu, i po moje srebro i zlato, a ja mu nisam odbio.“

8 Sve starešine i sav narod mu rekoše: „Ne slušaj, niti pristaj!“

9 On reče Ven-Adadovim glasnicima: „Recite svome gospodaru caru: ’Učiniću sve što si prvi put tražio od svoga sluge, ali ovo ne mogu da učinim.’“ Glasnici odu i vrate se sa porukom.

10 Ven-Adad mu posla poruku: „Neka mi bogovi tako učine i neka dodaju, ako od Samarije ostane toliko pepela da svaki čovek koji me sledi dobije po šaku.“

11 Izrailjski car mu odgovori: „Kaže se: ’Neka se ne hvali onaj koji se opasuje, nego onaj koji se raspasuje.’“

12 Kad je Ven-Adad čuo ovu poruku dok je pio sa carevima pod šatorima, rekao je svojim slugama: „Krenite!“ Oni krenuše u grad.

13 Uto jedan prorok pristupi Ahavu, caru izrailjskom, i reče: „Govori Gospod: ’Vidiš li sve ovo veliko mnoštvo? Evo, danas ću ga predati u tvoje ruke, da znaš da sam ja Gospod.’“

14 Ahav reče: „Preko koga?“ Prorok reče: „Govori Gospod: ’Preko momaka oblasnih namesnika.’“

On upita: „Ko će započeti bitku?“

Prorok reče: „Ti.“

15 Ahav je prebrojao momke oblasnih namesnika, njih dve stotine trideset dva, a zatim je prebrojio sav narod, sve Izrailjce, njih sedam hiljada. 16 Izašli su u podne, dok se Ven-Adad napijao sa trideset dva cara, koji su mu došli u pomoć. 17 Prvo su izašli momci oblasnih namesnika.

Ven-Adad je poslao izvidnicu, koja mu je javila: „Izašli su ljudi iz Samarije.“

18 On reče: „Ako su izašli radi mira, pohvatajte ih žive, a ako su izašli radi rata, svejedno ih pohvatajte žive.“

19 Tako momci oblasnih namesnika izađu iz grada, a vojska za njima. 20 Svaki je ubio svog protivnika, te su se Aramejci razbežali. Izrailjci su ih gonili, ali je Ven-Adad, aramejski car, pobegao na konju s konjanikom. 21 Tada je izašao i izrailjski car i navalio na konje i bojna kola, i naneo Aramejcima veliki poraz.

22 Zatim prorok pristupi izrailjskom caru i reče mu: „Idi i pojačaj svoje snage; razmisli i vidi šta ćeš da uradiš, jer će te aramejski car napasti na početku naredne godine.“

23 A sluge aramejskog cara rekoše mu: „Njihovi bogovi su planinski bogovi, i zato su nas savladali. Ali ako se sukobimo sa njima u ravnici, svakako ćemo ih savladati. 24 Učini ovako: ukloni careve s njihovih položaja, a umesto njih postavi vojvode. 25 Zatim skupi onakvu vojsku kakvu si izgubio, isto toliko konja i bojnih kola, pa ćemo se sukobiti s njima u ravnici, i svakako ćemo ih savladati.“ On ih je poslušao, pa je učinio tako.

26 Na početku godine, Ven-Adad skupi Aramejce i krene na Afek da ratuje protiv Izrailjaca. 27 I Izrailjci su se skupili i poneli hranu, pa su im krenuli u susret. Kad su se Izrailjci utaborili nasuprot njima, bili su kao dva stada koza. Aramejci su, pak, prekrili zemlju.

28 Tada pristupi čovek Božiji i reče izrailjskom caru: „Govori Gospod: ’Zato što su Aramejci rekli: Gospod je bog planina, a ne bog dolina, predaću sve ovo veliko mnoštvo u tvoje ruke, da znate da sam ja Gospod.’“

29 Sedam dana su bili utaboreni jedni naspram drugih. Sedmoga dana je počela bitka. Izrailjci su pobili stotinu hiljada aramejskih pešaka u jednom danu. 30 Ostali su pobegli u Afek, u grad, ali se gradski zid srušio na preostalih dvadeset sedam hiljada ljudi. Ven-Adad je pobegao u grad i ušao u tajnu odaju.

31 Njegove sluge mu rekoše: „Čuli smo da su carevi doma Izrailjevog milostivi. Stoga, hajde da stavimo kostret oko bokova i konopce oko glava i izađimo pred izrailjskog cara; možda će ti poštedeti život.“

32 Tako su opasali kostret oko bokova i stavili konopce oko glava, pa su došli k izrailjskom caru i rekli: „Tvoj podanik, Ven-Adad, kaže: ’Molim te, poštedi mi život.’“ Ahav na to reče: „Zar je još uvek živ? On je moj brat.“

33 Tražeći neki znak, ljudi su hitro dočekali njegovu reč i rekli: „Jeste, Ven-Adad je tvoj brat!“ On im reče: „Idite i dovedite ga.“ Ven-Adad izađe pred njega, a on ga uze u svoja bojna kola.

34 Ven-Adad mu reče: „Vratiću ti gradove koje je moj otac uzeo od tvog oca, a možeš za sebe da postaviš i tržnice u Damasku, kao što je moj otac postavio u Samariji.“

Ahav odgovori: „Pustiću te na osnovu ovog dogovora.“ Zatim je sklopio savez s njim i pustio ga.

35 Ali dođe jedan od proročkih sinova i reče jednom od svojih drugova po reči Gospodnjoj: „Udari me!“ No, ovaj je odbio da ga udari.

36 Zato mu prorok reče: „Pošto nisi poslušao glas Gospodnji, evo, čim izađeš od mene, ubiće te lav.“ Tek što je malo odmakao od njega, naišao je na njega lav i ubio ga. 37 Zatim je našao drugog čoveka i rekao mu: „Udari me!“ Čovek ga udari i izranjavi ga.

38 Prorok ode i stade na put da sačeka cara. Na oči je stavio povez da se prikrije. 39 Kad je car prolazio, on doviknu caru i reče: „Tvoj je sluga stupio u sâmo središte bitke, kad je neki čovek došao k meni i doveo mi jednog čoveka, rekavši: ’Čuvaj ovog čoveka! Ako bude nestao, svojim ćeš životom platiti za njegov život, ili ćeš platiti talanat[a] srebra.’ 40 Ali dok je tvoj sluga bio zauzet ovim i onim, on je nestao.“

Izrailjski car mu reče: „Onda je to tvoja presuda; sam si je izrekao.“

41 Ali on brže-bolje skide povez sa očiju. Tada je car izrailjski video da je to jedan od proroka. 42 On reče caru: „Govori Gospod: ’Zato što si pustio čoveka koga sam odredio za kleto uništenje, svojim ćeš životom platiti za njegov život, i tvoj narod za njegov narod.’“

43 Car izrailjski ode svojoj kući, smrknut i ljutit.

<- 1. Knjiga o carevima 191. Knjiga o carevima 21 ->