1 Tada se sav Izrailj okupio kod Davida u Hevron, pa su mu rekli: „Evo, ti si naše telo i krv. 2 Pa i ranije, kad je Saul bio car, ti si vodio Izrailja u pohode. I tebi je Gospod, Bog tvoj, rekao: ’Ti ćeš biti pastir mome narodu, Izrailju; ti ćeš biti vladar Izrailju.’“

3 Sve starešine Izrailjeve su došle k caru u Hevron, pa su sklopili savez sa Davidom u Hevronu pred Gospodom i pomazali Davida za cara nad Izrailjem, po reči koju je Gospod rekao preko Samuila.

4 David je sa svim Izrailjcima krenuo na Jerusalim, to jest, Jevus. Tamo su Jevusejci bili stanovnici zemlje. 5 A stanovnici Jevusa su rekli Davidu: „Nećeš ući ovamo!“ No, David je, ipak, osvojio sionsku tvrđavu, a to je sad Davidov grad.

6 Tada je David rekao: „Ko prvi potuče Jevusejce, postaće vrhovni glavar i knez.“ Joav, sin Serujin, se prvi uspeo, te je postao vrhovni vojvoda.

7 Pošto se David nastanio u tvrđavi, prozvali su je Davidovim gradom. 8 On je sagradio grad unaokolo, od Milona unaokolo, a Joav je obnovio ostali deo grada. 9 David je postajao sve moćniji, jer je Gospod nad vojskama bio s njim.

10 A ovo su glavari Davidovih junaka, koji su mu sa svim Izrailjem svesrdno pomagali da ojača njegova vladavina i da postane car nad Izrailjem, po reči Gospodnjoj. 11 Ovo je spisak Davidovih junaka:

Jasoveam, sin Ahmonijev, glavar tridesetorice; on je zamahnuo svojim kopljem na tri stotine, i pobio ih odjednom.

12 Za njim, Dodov sin Eleazar Ahošanin, jedan od tri junaka. 13 On je bio s Davidom u Fas-Damimu, kad su se Filistejci okupili za bitku. Na mestu gde je bila njiva puna ječma, narod je pobegao od Filistejaca. 14 Tada su oni stali nasred polja, odbranili ga i potukli Filistejce. Tako je Gospod izvojevao veliku pobedu.

15 U vreme žetve, vodeća trojica među tridesetoricom dođu k Davidu u Odolamsku pećinu, dok je filistejska vojska bila utaborena u refaimskoj dolini. 16 Tada je David bio u tvrđavi, a u Vitlejemu je bio filistejski vojni tabor. 17 David željno reče: „E, kad bi me neko napojio vodom iz studenca što je kod vitlejemske kapije!“ 18 Tada se ona trojica probiju kroz filistejski tabor, izvuku vode iz studenca što je kod vitlejemske kapije, ponesu je i donesu Davidu. Ali David nije hteo da je pije, nego je izlio pred Gospodom 19 i rekao: „Ne daj, Bože, da to učinim! Zar da pijem krv ovih ljudi? Oni su, naime, doneli vodu ne mareći za svoj život!“ Zato nije hteo da pije.

To su učinila ta trojica junaka.

20 Avisaj, Joavov brat, je bio vodeći među trojicom. On je podigao koplje protiv tri stotine i pobio ih. Tako je sebi stekao ime među trojicom. 21 Pošto je bio najslavniji među tridesetoricom, postao im je zapovednik. Ipak, nije dostigao onu trojicu.

22 Venaja, sin Jodajev. On je bio hrabar ratnik iz Kavzeela, koji je učinio velika dela. On je ubio dva sina Ariela Moavca. A jednog snežnog dana je sišao u jamu i ubio lava. 23 A ubio je i nekog Egipćanina, gorostasa, pet lakata[a] visokog, koji je imao koplje kao tkalačko vratilo. Venaja je izašao pred njega sa štapom, istrgao koplje iz Egipćaninove ruke i ubio ga njegovim kopljem. 24 Venaja, sin Jodajev, je učinio ove stvari, pa je tako stekao ime među trojicom junaka. 25 On je bio najslavniji među tridesetoricom, ali nije dostigao onu trojicu. David ga je postavio za zapovednika svoje telesne straže.