1 Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. 2 Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. 3 Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. 4 Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. 5 Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.

6 Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. 7 Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ 8 (Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)

9 Исус га упита: „Како ти је име?“

Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ 10 Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.

11 А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. 12 „Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. 13 Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.

14 На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. 15 Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 16 Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. 17 Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.

18 А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. 19 Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ 20 Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.

21 Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, 22 приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. 23 Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ 24 Исус пође за њим.

Много народа је ишло за њим гурајући га. 25 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26 Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27 Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28 Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ 29 Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. 30 Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“

31 Његови ученици му одговорише: „Видиш и сам колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ 32 Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. 33 Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. 34 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“

35 Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“

36 Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ 37 Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. 38 Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. 39 Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ 40 Они су му се, пак, подсмевали.

Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. 41 Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) 42 Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. 43 Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.

<- Марко 4Марко 6 ->