4 Тако и Јосиф, пошто је потицао из рода и лозе Давидове, оде из града Назарета у Галилеји, у Јудеју, у Витлејем, град Давидов, 5 да се упише заједно са својом испрошеном женом Маријом која је била трудна. 6 Док су били тамо, дође време да се Марија породи. 7 Родивши свога сина првенца, повила га је и положила у јасле, јер за њих није било места у гостионици.
13 Изненада се уз анђела нађе велика војска анђела са неба, славећи Бога и говорећи:
15 Кад су анђели отишли од њих на небо, пастири рекоше један другом: „Хајдемо у Витлејем да видимо о каквом догађају нас је Господ обавестио!“
16 Они пожуре и нађу Марију, Јосифа и новорођенче где лежи у јаслама. 17 Кад су то видели, пренели су им што им је било речено за ово дете. 18 Сви који су то чули, дивили су се ономе што су пастири рекли. 19 А Марија је запамтила све ове речи и у себи размишљала о њима. 20 Пастири се врате славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели. Било је баш онако како им је било речено.
22 А када је, по Мојсијевом Закону, требало да се изврши обред очишћења, Марија и Јосиф том приликом дођу са дететом у Јерусалим да га посвете Господу, 23 јер у Закону Господњем пише: „Нека се свако прворођено мушко дете посвети Господу“ – 24 и да по Закону Господњем принесу жртву за очишћење: две грлице или два голубића.
25 У Јерусалиму је тада живео неки човек по имену Симеун. Он је био праведан и побожан човек, који је очекивао да наступи време утехе за израиљски народ. Дух Свети је био са њим 26 и он му је објавио да неће умрети пре но што види Христа Господњег. 27 Вођен Духом, дошао је у храм. Када су родитељи унели дете Исуса у храм да учине са њим што Закон налаже, 28 Симеун га узе у наручје и поче да слави Бога:
33 Исусови отац и мајка су били задивљени оним што је било речено за њега. 34 Тада је Симеун благословио и њих двоје и рекао његовој мајци Марији: „Ево, Бог је поставио ово дете да многи од Израиља падну и да се многи подигну, и да буде знак коме ће се супротстављати. 35 А теби самој ће мач пробости душу, да би се откриле мисли многих срца.“
36 А била је ту и једна веома стара пророчица, по имену Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у браку седам година, 37 а сада је као удовица имала осамдесет четири године. Она никад није напуштала храм. Даноноћно је служила Богу уз пост и молитву. 38 И она је дошла у исти час и почела да слави Бога и да говори о Исусу свима који су очекивали да Бог откупи Јерусалим.
39 Када су Јосиф и Марија обавили све што Закон Господњи налаже, вратили су се у Галилеју, у свој град Назарет. 40 А дечак је растао, јачао и пунио се мудрошћу, а Божија милост је била над њиме.
43 По завршетку празничних дана, док су се они враћали кући, дечак Исус се задржао у Јерусалиму. Његови родитељи нису знали где је. 44 Мислећи да је међу сапутницима, путовали су цео дан, а онда су почели да га траже међу родбином и познаницима. 45 Пошто га нису нашли, вратили су се у Јерусалим да га потраже.
46 После три дана, нашли су га у храму како седи међу учитељима, слуша их и пита. 47 Сви који су га слушали дивили су се његовој разумности и његовим одговорима. 48 Кад су га родитељи угледали, запањили су се. Мајка му рече: „Дете, шта нам то учини?! Ево, ја и твој отац свиснусмо од јада тражећи те!“
49 Он им одговори: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да треба да будем у послу свога Оца?[a]“ 50 Но, они нису разумели оно што им је рекао.
51 Онда је сишао с њима и дошао у Назарет, где им је био послушан. Марија је слагала у себи све ове речи. 52 А Исус је бивао све мудрији и зрелији, те све милији и Богу и људима.
<- Лука 1Лука 3 ->- a Исус им овде даје наговештај о храму, али га не спомиње директно.