1 Онда им је Исус испричао причу о томе како увек треба да се моле и да не посустају. 2 Рекао је: „У једном граду живео неки судија. Бога се није бојао, нити је за људе марио. 3 У истом граду живела је и нека удовица. Она је дошла к њему и рекла: ’Одбрани ме од мог тужитеља!’

4 Он дуго није хтео да то учини, али напокон рече: ’Иако се не бојим Бога, нити марим за људе, 5 ипак ћу одбранити ову удовицу, јер ми додијава. Иначе ће ме излудети ако настави да долази.’“

6 Господ рече: „Слушајте шта каже неправедни судија! 7 Неће ли Бог одбранити своје изабране који му вапе дању и ноћу? Хоће ли оклевати? 8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али кад Син Човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?“

9 А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: 10 „Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11 Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. 12 Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’

13 Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’

14 Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“

15 Народ је доносио Исусу малу децу да их дотакне. Ученици су то видели, па су им бранили. 16 Али Исус их је позвао, рекавши: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 17 Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“

18 Један главар га упита: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

19 Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим?[a] Нико није добар осим самога Бога. 20 Заповести познајеш: ’Не чини прељубе, не убиј, не кради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и своју мајку.’“

21 Овај одговори: „Све сам то извршавао још од своје младости.“

22 Када је Исус то чуо, рекао му је: „Још ти једно недостаје: продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“

23 Када је главар то чуо, веома се ражалостио, јер је био веома богат. 24 Исус га је погледао, и рекао: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије! 25 Јер, лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

26 А они који су слушали, упиташе: „Па ко се онда може спасти?“

27 Исус одговори: „Што је немогуће људима, могуће је Богу.“

28 Петар рече: „Ево, ми смо оставили што смо имали и кренули за тобом.“

29 Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ради Царства Божијег, 30 који неће примити много пута више у ово време, а у времену које долази примиће вечни живот.“

31 Онда је повео Дванаесторицу и рекао им: „Ево, пењемо се према Јерусалиму. Тамо ће се испунити све што су пророци написали о Сину Човечијем. 32 Предаће га незнабошцима који ће му се ругати, вређати га и пљувати. 33 Пошто га ишибају, убиће га, али ће он трећег дана васкрснути.“

34 Али ученици нису разумели ништа од овога. Те речи су им биле непојмљиве, те нису знали о чему говори.

35 Кад је Исус дошао надомак Јерихона, неки слепац је седео крај пута и просио. 36 Чувши да много народа пролази туда, упита о чему се ради. 37 Рекли су му да то пролази Исус из Назарета.

38 Он тада повика: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“

39 Они што су ишли напред корили су га и ућуткивали. Али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“

40 Исус се заустави и заповеди да га доведу к њему. Кад је слепац дошао пред њега, Исус га упита: 41 „Шта хоћеш да ти учиним?“

Он одговори: „Господе, хоћу да прогледам.“

42 Тада Исус рече: „Прогледај! Твоја вера те је оздравила.“ 43 Он прогледа истог трена. Онда је пошао за Исусом славећи Бога. Видевши ово, сав је народ славио Бога.

<- Лука 17Лука 19 ->