7 Закон о жртви за преступ исти је као закон о жртви за грех. Исти је закон за обе: она припада свештенику који њоме врши обред откупљења. 8 Свештенику који приноси нечију жртву свеспалницу, нека припадне кожа од жртве коју је принео. 9 Свака житна жртва која се пече у пећи, и свака која се приправља у котлићу или на тигању нека припадне свештенику који је приноси; његова је. 10 Свака житна жртва која се меси са уљем или насуво, нека припадне свим синовима Ароновим подједнако.
12 Ако је ко приноси у знак захвалности, нека уз жртву захвалницу принесе и бесквасне погаче умешене са уљем, или бесквасне колаче намазане уљем. 13 Уз погаче нека принесе и хлеб од дизаног теста са жртвом мира, као своју захвалност. 14 Од свега што приноси нека принесе по један колач на дар Господу. То нека припадне свештенику који шкропи крв од жртве мира. 15 А месо од жртве мира којом захваљује, нека се поједе на дан када се принесе; ништа не сме остати до јутра.
16 Ако неко приноси жртву заветницу, или добровољну жртву, месо нека се поједе на дан кад приноси своју жртву. Што од тога остане, нека се поједе сутрадан. 17 Ако нешто меса од жртве остане до трећега дана, нека се спали. 18 Ако неко једе месо од жртве мира и трећега дана, тај који је приноси неће бити угодан Богу; жртва му се неће рачунати, јер је месо постало нечисто. Онај који једе од њега навући ће на себе кривицу.
19 Месо које се дотакне чега нечистог нека се не једе; нека се спали. Ко год је чист сме јести месо. 20 Ако би неко јео меса од жртве мира која припада Господу, а притом буде нечист, тај нека се истреби из свог народа. 21 Ако се неко дотакне чега год нечистог: човечије нечистоће, или нечисте животиње, или какве год нечисте и гадне животиње, а затим једе од меса жртве мира која припада Господу, такав нека се истреби из свога народа.’“
35 То је део одређен за Арона и његове синове од жртава које се пале Господу, на дан када се уводе у службу као свештеници Господњи. 36 Ово је Господ заповедио Израиљцима да им дају на дан њиховог помазања по вечној уредби за све њихове нараштаје.
37 То је закон за жртву свеспалницу, за житну жртву, за жртву за грех, за жртву за преступ, за жртву посвећења, и за жртву мира, 38 који је Господ дао Мојсију на гори Синају, на дан кад је заповедио народу израиљском да приноси своје жртве Господу у Синајској пустињи.
<- Левитска (3. Мој) 6Левитска (3. Мој) 8 ->
Languages