1 Поново је дошао дан када су синови Божији дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана и стао пред Господа. 2 И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“
3 Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла? И још се држи своје честитости, премда си ме навео против њега да га безразложно ојадим!“
4 А Сатана одговори Господу речима: „Кожу за кожу, све што има даће човек за свој живот! 5 Али пружи руку своју и такни му кост и месо – неће ли те у лице проклети!“
6 Господ је узвратио Сатани: „Добро, ево ти га у руке твоје, али му ипак живот сачувај.“
7 Сатана је тада отишао из Господње присутности и од табана до темена ударио Јова одвратним чиревима. 8 Он је узео парче црепа и њиме се чешао док је седео у пепелу.
9 Тада му је жена рекла: „Ти ли се још држиш своје честитости? Прокуни Бога, па умри!“
10 А он јој узврати: „Брбљаш ко да ума немаш! Прихватамо добро од Бога, а зло да не прихватамо?“
Languages