1 У недељу, пре свитања, дође Марија Магдалена на гроб и примети да је камен са гроба откотрљан. 2 Стога отрчи и дође к Симону Петру и другом ученику, Исусовом миљенику, па им рече: „Узели су Господа из гроба и не знамо где су га склонили!“

3 Петар и други ученик су тада изашли и дошли на гроб. 4 Обојица су трчала, али је онај други ученик био бржи од Петра, те је први дошао на гроб. 5 Завирио је унутра и опазио положене завоје, али није ушао у гроб. 6 Затим је и Симон Петар дошао за њим. Ушао је у гроб и видео положене завоје 7 и убрус који је био на Исусовој глави. Убрус није био са завојима, него је био сложен на једном месту. 8 Затим је ушао и други ученик који је први дошао на гроб. Видео је и поверовао. 9 Они тада још нису знали да у Писму пише да Исус треба да васкрсне из мртвих.

10 Тада су се ученици вратили кући.

11 А Марија је стајала испред гроба и плакала. Сва у сузама, завирила је у гроб 12 и угледала два анђела у белој одећи како седе на месту где је почивало Исусово тело. Један код места где је била Исусова глава, а други код места где су му биле ноге.

13 Анђели је упиташе: „Жено, зашто плачеш?“

Она им одговори: „Узели су мог Господа, а ја не знам где су га склонили.“ 14 Рекавши ово, окренула се натраг и видела Исуса како стоји, али није знала да је то био Исус.

15 Исус јој рече: „Жено, зашто плачеш? Кога тражиш?“

Мислећи да је то вртлар, Марија рече: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га положио и ја ћу га однети.“

16 Исус јој рече: „Марија!“ Она се окрену и рече на јеврејском: „Равуни!“ (што значи: „Учитељу!“)

17 Исус јој рече: „Не дотичи ме, јер још нисам узашао своме Оцу. Него, иди мојој браћи и реци им: ’Узлазим своме Оцу и вашем Оцу, своме Богу и вашем Богу!’“

18 Марија Магдалена оде и јави ученицима: „Видела сам Господа!“ Онда им је пренела оно што јој је рекао.

19 Те недеље увече, ученици су били заједно. Врата су била закључана, јер су се плашили јудејских власти. Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 20 Рекавши то, показао им је руке и ребра. Ученици су били радосни што виде Господа.

21 Исус им поново рече: „Мир вам! Као што је мене послао Отац, тако ја шаљем вас.“ 22 Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога. 23 Коме опростите грехе, опраштају му се, а коме не опростите грехе, томе се не опраштају.“

24 Један од Дванаесторице, Тома звани „Близанац“, није био са осталима када је Исус дошао. 25 Њему су други ученици рекли: „Видели смо Господа!“ Он им рече: „Док не видим траг од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у ране од клинова и у рану између његових ребара, нећу веровати.“

26 Осам дана касније, ученици су се поново окупили; са њима је био и Тома. Иако су врата била закључана, Исус уђе унутра, стаде међу њих и рече: „Мир вам!“ 27 Онда рече Томи: „Стави свој прст овде и погледај моје руке. Пружи своју руку и стави је међу моја ребра, те више не сумњај, него веруј!“

28 Тома му рече: „Господ мој и Бог мој!“

29 Исус му рече: „Верујеш ли зато што си ме видео? Блажени су они који верују, а нису ме видели.“

30 Исус је пред својим ученицима учинио и многе друге знаке који нису записани у овој књизи. 31 А ови су записани да бисте поверовали да Исус јесте Христос, Син Божији, и да бисте, верујући, имали живот у његово име.

<- Јован 19Јован 21 ->