1 Било је то пред празник Пасхе. Исус је знао да је дошао час да оде са овог света к Оцу. Тада је показао колико воли оне који су му припадали на овом свету, а волео их је до краја.

2 Исус и његови ученици су били за вечером. Ђаво је Јуди Искариоту, сину Симоновом, већ био убацио у срце намисао да изда Исуса. 3 Исус је знао да му је Отац предао потпуну власт; знао је да од Бога долази и да ће к Богу отићи. 4 Тада је устао од вечере, скинуо са себе горњи део одеће, и опасао убрус око бедара. 5 Онда је налио воду у лавор, па је почео да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим је био опасан.

6 Када је дошао до Симона Петра, овај му рече: „Господе, зар ти да переш моје ноге?“

7 Исус му одговори: „Ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш разумети после.“

8 Петар му рече: „Никада ти нећеш прати моје ноге!“

Исус му рече: „Ако ти не оперем ноге, немаш удела са мном.“

9 Симон Петар му рече: „Господе, опери ми не само ноге, него и руке и главу!“

10 Исус му рече: „Ономе који је окупан треба опрати само ноге, јер је већ сав чист. Ви сте чисти, али не сви.“ 11 Исус је знао ко је његов издајник, па је зато рекао: „Нисте сви чисти.“

12 Након што је опрао ноге ученицима, Исус је обукао своју горњу одећу и вратио се на своје место за столом. Онда их је упитао: „Да ли разумете шта сам вам учинио? 13 Ви ме називате учитељем и Господом, и с правом то кажете, јер ја то и јесам. 14 Дакле, ако сам ја, Господ и учитељ, опрао вама ноге, онда сте и ви дужни да перете ноге једни другима. 15 Дао сам вам пример: чините онако како сам ја учинио вама. 16 Заиста, заиста вам кажем: слуга није већи од свог господара, нити је апостол већи од онога који га је послао. 17 Пошто знате ово, бићете блажени ако то и чините.

18 Не говорим о свима вама. Ја знам које сам изабрао. Али Писмо мора да се испуни, кад каже: ’Онај који са мном једе, окрену се против мене.’ 19 Кажем вам пре него што се то догоди, да бисте, када се то збуде, веровали да сам ја онај који јесте. 20 Заиста, заиста вам кажем: ко прихвата онога кога ја шаљем, мене прихвата, а ко прихвата мене, прихвата онога који је мене послао.“

21 Након што је ово изрекао, Исус се дубоко узнемирио и отворено изјавио: „Заиста, заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“

22 Ученици су се згледали међу собом питајући се о коме он то говори. 23 Један од ученика који је био Исусов миљеник, лежао је за столом до Исусовог крила. 24 Симон Петар му је дао знак и рекао: „Питај о коме то говори.“

25 Тако се тај ученик наслонио на Исусове груди и упитао: „Господе, ко је тај?“

26 Исус одговори: „То је онај коме дам умочен залогај хлеба.“ Умочио је залогај хлеба и дао га Јуди, сину Симона Искариота. 27 Чим је Јуда појео залогај, уђе Сатана у њега. Исус му рече: „Што хоћеш да учиниш, учини брзо.“ 28 Нико од ученика за столом није разумео зашто му је то рекао. 29 Пошто је Јуда код себе држао заједнички новац, неки су мислили да му је Исус рекао да оде да купи нешто хране за празник или да се да сиромашнима. 30 Јуда је узео залогај и одмах изашао. Била је ноћ.

31 Када је Јуда изашао, Исус рече: „Сада ће Бог открити славу Сина Човечијег, а по њему ће се открити слава Божија. 32 Ако ће се по Сину Човечијем открити слава Божија, онда ће и Бог открити славу његову. То ће се десити брзо. 33 Децо, још мало времена сам са вама. Ви ћете ме тражити, али што сам рекао јудејским вођама, то сада и вама кажем: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи.’ 34 Дајем вам нову заповест: волите једни друге. Како сам ја вас волео, тако и ви да волите једни друге. 35 Ако будете имали љубави један за другог, сви ће знати да сте моји ученици.“

36 Рече му Симон Петар: „Господе, куда идеш?“ Исус му одговори: „Сада не можеш ићи за мном тамо где ја идем, али ћеш ме касније следити.“

37 Петар му рече: „Господе, зашто не могу да те следим? Спреман сам да умрем за тебе!“

38 Исус му одговори: „Да ли си заиста спреман да умреш за мене? Заиста, заиста ти кажем: пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.

<- Јован 12Јован 14 ->