1 Браћо моја, нека не буде међу вама много учитеља, знајући да ћемо бити строже суђени. 2 Јер сви ми на много начина грешимо. Ако ко у речи не греши, тај је савршен човек, способан да заузда цело своје тело.

3 Када коњима стављамо узде у уста да би нам се покоравали, ми управљамо целим њиховим телом. 4 Погледајте и лађе: тако су велике и јаки ветрови их покрећу, а њима управља врло мало кормило онамо куда кормилар науми. 5 Тако је и језик мали уд али се дичи великим делима. Гле, како мала ватра запали велику шуму! 6 Тако је и језик ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он погани читаво наше тело и пали читав животни ток, а пакао га потпаљује.

7 Све врсте животиња, птица, гмизаваца и морских животиња дају се укротити и човек их је укротио, 8 а језик, то немирно зло пуно смртног отрова, нико не може укротити. 9 Њим благосиљамо Господа и Оца и њим проклињемо људе који су створени по слици Божијој. 10 Из истих уста излази благослов и проклетство. То тако не треба да буде, браћо моја. 11 Може ли са истог врела извирати слатка и горка вода? 12 Може ли, браћо моја, смоква рађати маслине или лоза смокве? Тако ни слан извор не може дати слатку воду.

13 Ко је мудар и разуман међу вама? Нека добрим живљењем покаже своја дела у мудрој кроткости. 14 Али ако у себи носите горку завист и себично истицање, онда се немојте поносити и говорити оно што се противи истини. 15 Таква мудрост не долази одозго, него је земаљска, људска, од злог духа је. 16 Јер, где је завист и себично истицање, онде је неред и свако зло.

17 А мудрост која долази одозго, пре свега је чиста, затим миротворна, кротка, прилагодљива, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрана, нелицемерна. 18 А праведност је плод који ће убрати они који сеју у миру – они који чине мир.

<- Јаковљева 2Јаковљева 4 ->