5 Аврахам је сву своју имовину оставио Исаку. 6 А синовима својих иноча Аврахам је дао дарове, и још за живота их разаслао у источне земље, далеко од свога сина Исака.
13 Ово су имена Исмаилових синова по редоследу њиховог рођења: његов првенац Навајот, па Кедар, Авдеило, Мивсам, 14 Мишма, Дума, Маса, 15 Хадад, Тема, Јетур, Нафис и Кедма. 16 То су синови Исмаилови; дванаест кнезова над дванаест племена. По њима су њихова насеља и таборишта добила име. 17 Ово су године које је Исмаило доживео: стотину тридесет седам година. Издахнуо је и умро и био придружен својим прецима. 18 Његово потомство се населило од Евиле до Сура, који је насупрот Египту, на путу што води у Асирију. Живели су у непријатељству са свом својом браћом.[a]
21 Исак се помолио Господу за своју жену, јер је била нероткиња. Господ му је услишио молитву, те је његова жена Ревека затруднела. 22 Међутим, близанци у њеној утроби се тако сударе, да је она узвикнула: „Зашто ми се ово дешава?“ Зато је отишла да упита Господа.
23 Господ јој одговори:
24 Кад јој је дошло време да роди, испостави се да су два близанца у њеној утроби. 25 Први који је изашао био је сав црвен и космат као кожух. Зато су га назвали „Исав“. 26 После тога је изашао његов брат држећи руком Исава за пету. Зато су га назвали „Јаков“. Исаку је било шездесет година када су му се они родили.
27 Кад су дечаци одрасли, Исав постане врстан ловац, човек пустаре. Јаков је био миран човек који је проводио време у шаторима. 28 Исаку је Исав био милији, јер је волео дивљач, а Ревека је више волела Јакова.
29 Једном је Јаков кувао вариво. Исав је дошао из пустаре, изнемогао. 30 Исав рече Јакову: „Дај да се наједем тог црвеног варива, јер сам изнемогао!“ Зато му је име „Едом“[b].
31 Јаков му рече: „Прво ми уступи твоја првеначка права.“[c]
32 А Исав му одговори: „Ево, само што не умрем; шта ће ми првеначка права!“
33 Јаков му одврати: „Најпре ми се закуни.“
34 Онда је Јаков дао Исаву хлеба и варива од сочива. Исав се најео и напио, па је устао и отишао.
Languages