1 Но, Аврамова жена Сараја није Авраму рађала деце. Она је имала слушкињу Египћанку која се звала Агара. 2 Сараја рече Авраму: „Ево, Господ ме је учинио нероткињом. Иди и лези с мојом слушкињом, можда ћу преко ње стећи потомство.“
Аврам је послушао што му је Сараја рекла. 3 Тада је Аврамова жена Сараја довела Авраму своју слушкињу Агару Египћанку и дала му је за жену (било је то десет година након што се Аврам населио у Хананској земљи). 4 Аврам легне са Агаром и она затрудни.
Кад је видела да је затруднела, с презиром је гледала на своју господарицу. 5 Сараја тада рече Авраму: „Твоја је кривица што ми се наноси ова неправда. Предала сам своју слушкињу у твој загрљај, али откако је опазила да је затруднела, почела је с презиром да гледа на мене. Нека Господ пресуди ко је од нас двоје крив!“
6 Аврам одговори Сараји: „Ево, твоја слушкиња је у твојој власти. Како ти се чини да је добро, тако поступи према њој.“ Сараја поче тако злостављати Агару, да је ова побегла од ње.
7 Но, Анђео Господњи је нађе код извора што је на путу за Сур, 8 па је запита: „Агаро, слушкињо Сарајина, одакле долазиш и куда идеш?“
Агара одговори: „Бежим од своје господарице Сараје.“
9 Тада јој Анђео Господњи рече: „Врати се својој господарици и покори јој се!“ 10 Анђео Господњи јој уз то рече: „Веома ћу умножити твоје потомство, тако да се неће моћи пребројити!“
13Агара је назвала Господа који јој је говорио: „Ти си Бог који ме види!“ Агара је, наиме, рекла: „Уистину, видела сам онога који ме види!“ 14 Зато се тај извор зове „Вир Лахај Рој“[c] и налази се између Кадиса и Варада.
15 Агара је Авраму родила сина. Аврам је сину кога му је Агара родила, дао име Исмаило. 16 Авраму је било осамдесет шест година када му је Агара родила Исмаила.
