1 Првог дана трећег месеца изласка из Египта, на сам тај дан, Израиљци дођу у Синајску пустињу. 2 Они су били кренули из Рафидина, па су дошли у Синајску пустињу. Израиљци су се утаборили ту, у пустињи, пред гором.

3 Мојсије се успне к Богу, а Господ га позове с горе и рече му: „Овако реци дому Јаковљевом, обзнани Израиљцима: 4 ’Ви сте видели шта сам учинио Египћанима и како сам вас носио на орловским крилима и довео вас к себи. 5 А сад, ако будете пажљиво слушали мој глас и држали мој савез, бићете ми најдрагоценија својина међу свим народима, јер моја је сва земља. 6 Ви ћете ми бити царство свештеника и свети народ.’ Ово су речи које ћеш пренети израиљском народу.“

7 Мојсије се врати, окупи народне старешине и пренесе им све што му је Господ заповедио. 8 А сав народ одговори у један глас: „Учинићемо све што је Господ рекао.“ Мојсије је пренео Господу што је народ рекао.

9 Господ рече Мојсију: „Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку да народ чује кад будем говорио с тобом, да ти заувек верују.“

Кад је Мојсије пренео Господу речи народа, 10 Господ му рече: „Иди к народу и посвети их данас и сутра. Нека оперу своју одећу. 11 Трећег дана нека буду спремни, јер ће трећег дана Господ сићи на гору Синај на очи свег народа. 12 Означи границу око горе за народ, и реци им: ’Пазите да се не пењете на гору нити да се дотичите њеног подножја! Ко се дотакне брда, сигурно ће умрети. 13 Ничија рука нека га се не дотиче, јер ће такав бити засут камењем или устрељен стрелом; било животиња или човек, нека не остане на животу. Кад се зачује отегнути глас овнујског рога, тада нека се попну на гору.’“

14 Мојсије сиђе с горе к народу и посвети народ. Они оперу своју одећу. 15 Мојсије им нареди: „Будите спремни за трећи дан. Не дотичите се жена!“

16 А трећега дана, у сам освит, разлегне се грмљавина, муње почну да севају, а густ се облак надвије над гором. Глас трубе снажно одјекну, а сав народ у табору задрхта од страха. 17 Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу. Стали су у подножју горе. 18 Цела гора Синај је била обавијена димом, јер је Господ на њу сишао у огњу. Дим се дизао као из пећи, а сва се гора тресла. 19 Звук трубе бивао је све јачи и јачи. Мојсије је говорио, а Бог му је гласно одговарао.

20 И тако је Господ сишао[a] на гору Синај, на њен врх. Тада је Господ позвао Мојсија да се успне на врх горе. Мојсије се успне. 21 Господ рече Мојсију: „Сиђи и упозори народ да се не пробија према Господу да га види, иначе ће многи изгинути. 22 А свештеници који прилазе Господу нека се посвете, да их Господ не би побио.“

23 „Народ не може да узиђе на гору Синај – рече Мојсије – јер си нас ти сам опоменуо: ’Означи границе око горе и прогласи је светом.’“

24 „Сиђи, па се успни с Ароном – рече Господ Мојсију. Али свештеници и народ нека се не пробијају горе, ка Господу, да их не би побио.“

25 Мојсије сиђе к народу и саопшти му све то.

<- Излазак (2. Мој) 18Излазак (2. Мој) 20 ->