1 Постоји за људе још једно велико зло које сам видео под капом небеском: 2 Некоме Бог да иметак, богатство, част, па му души ништа не мањка што пожели. Али му Бог не даје да ужива, да једе од тога, већ туђинац једе. То је пролазно и тешка је болест.

3 Да неко има стотину синова, да живи многе године, да је много дана његових година – чак и гроба не имао, а душа му се није наситила благостања – онда тврдим да је и мртворођенче боље од њега. 4 Јер, оно је узалуд рођено, у таму је отишло и тама му име покрива. 5 Није видело сунца и не зна за њега, а почива боље него онај други; 6 који, све да живи и двапут по хиљаду година, не ужива у своме иметку. Најзад, не иду ли сви на исто место?