5 Тада је много побожних Јудеја, који су дошли из сваке земље под небом, боравило у Јерусалиму. 6 Кад се зачуо онај звук, много људи се окупило тамо. Били су збуњени, јер је свако од њих чуо како се говори на његовом језику.
7 Питали су се у чуду: „Зар нису сви ови што говоре Галилејци? 8 Па како онда говоре језиком земље у којој смо рођени? 9 Овде су Парћани, Међани, Еламити, људи из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Мале Азије, 10 Фригије, Памфилије, Египта, из либијских предела код Кирине, посетиоци из Рима 11 – заједно Јевреји и обраћеници на јудејску веру – Крићани и Арапи. Сви ми слушамо ове људе како нашим језиком говоре о великим Божијим делима!“ 12 Сви су били изван себе, па су, збуњени, питали једни друге:
13 Други су, опет, терали шегу на њихов рачун говорећи:
22 Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате. 23 Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили. 24 Али Бог га је васкрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме. 25 Давид је за Исуса рекао следеће:
29 Драга браћо, с пуним поуздањем тврдим да је родоначелник Давид умро и био сахрањен, а његов гроб је ту, међу нама, до дана данашњега. 30 Но, како је Давид био пророк, знао је да се обећање које му је Бог уз заклетву дао односи на једног од његових потомака који ће наследити његов престо. 31 Он је то унапред видео, те је навестио Христово васкрсење: ’Није био препуштен Свету мртвих, нити му је тело иструнуло.’
32 И баш тог Исуса је Бог подигао из мртвих, чему смо сви ми сведоци. 33 И пошто је подигнут с десне стране Бога, он је од Оца примио обећаног Светог Духа и излио ово што видите и чујете. 34 Давид се, наиме, није узнео на небо, а ипак је рекао:
36 Стога, нека сав дом Израиљев поуздано зна да је оног Исуса, кога сте ви разапели, Бог учинио Господом и Христом.“
37 Ове Петрове речи су дубоко ожалостиле срца окупљених, те су упитали апостоле: „Браћо, шта треба да радимо?“
38 Петар им је одговорио: „Покајте се, па нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење греха; онда ћете примити дар – Духа Светог. 39 Њега је Христос обећао вама, вашем потомству и онима који живе далеко одавде, свима које позове Господ Бог наш.“
40 Петар их је још дуго уверавао и опомињао: „Избавите се од овог изопаченог нараштаја.“ 41 Они који су прихватили његову поруку су били крштени. Тог дана се око три хиљаде људи придружило Цркви.
- a На грчком јер је тек трећи час.