1 У Кесарији је живео неки човек по имену Корнелије који је био капетан такозване Италијанске чете. 2 Био је побожан и богобојазан човек, а тако и цели његов дом. Давао је много милостиње народу и стално се молио Богу. 3 Он је у виђењу, око три сата поподне[a], јасно видео Божијег анђела који је дошао к њему и ословио га: „Корнелије!“

4 Корнелије се загледао у њега и сав уплашен упитао: „Шта је, Господе?“ Анђео му одговори: „Твоје су молитве и милостиње узашле к Богу као жртва споменица. 5 А сад, пошаљи некога у Јопу да доведе Симона који се зове Петар. 6 Он је одсео код неког Симона кожара, чија кућа се налази покрај мора.“

7 Кад је анђео који му је говорио отишао, Корнелије је позвао двојицу својих слугу и једног побожног војника из његове пратње. 8 Након што им је све испричао, послао их је у Јопу.

9 Сутрадан, око подне, док су се путујући приближавали граду, Петар се попео на кров да се помоли. 10 Уто је огладнео, па је хтео да поједе нешто. Док су му припремали јело, пао је у занос. 11 Угледао је отворено небо и нешто као велико платно завезано на четири краја како се спушта на земљу. 12 У њему су биле све врсте четвороножних животиња, гмизаваца и птица. 13 Тада му рече неки глас: „Устани, Петре, закољи и једи!“

14 „Нипошто, Господе – одговори Петар – јер никада нисам окусио ништа опогањено или обредно нечисто.“

15 Глас му се по други пут обратио: „Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!“

16 Ово се поновило три пута, а онда се платно вратило на небо.

17 Док је Петар био у недоумици питајући се шта би могло да значи виђење које је имао, стигли су људи које је послао Корнелије. Пошто су се распитали за Симонову кућу, стали су пред врата, 18 па су позвали и упитали да ли је ту одсео Симон звани „Петар“.

19 Док је Петар још увек размишљао о виђењу, рече му Дух: „Ево, траже те три човека. 20 Устани, сиђи доле и пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“

21 Петар је сишао к људима и рекао им: „Ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“

22 Они су му одговорили: „Послао нас је капетан Корнелије, праведан и богобојазан човек, кога сав јудејски народ поштује. Њему је свети анђео наложио да те позове у његов дом, да чује шта имаш да кажеш.“ 23 Петар их је, затим, позвао унутра и угостио.

Сутрадан се Петар спреми и крене са гласницима. Са њим је пошло и неколико браће из Јопе. 24 Следећег дана је стигао у Кесарију. Ту их је чекао Корнелије који је позвао своју родбину и најближе пријатеље. 25 Кад је Петар ушао у кућу, Корнелије му изађе у сусрет, паде пред његове ноге и поклони му се. 26 Но, Петар га подиже говорећи: „Устани, ја сам само човек.“

27 Разговарајући с њим, Петар је ушао у кућу где је затекао много окупљених. 28 Онда им се Петар обратио: „Ви знате да Јеврејину није допуштено да се дружи са странцем или да долази код њега. Ипак, Бог ми је показао да ниједног човека не називам поганим или нечистим. 29 Зато сам дошао без поговора кад сте ме позвали. Питам се, стога, зашто сте ме позвали?“

30 Корнелије одговори: „Пре три дана, баш у ово време, око три сата поподне[b], молио сам се у својој кући. Изненада, неки човек у сјајној одећи стаде преда ме 31 и рече ми: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и сећа се твојих милостиња. 32 Пошаљи некога у Јопу и позови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара која се налази покрај мора.’ 33 Зато сам сместа послао по тебе. Добро си урадио што си дошао. Сада смо сви ми овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.“

34 Петар поче да говори: „Сада јасно видим да Бог није пристран, 35 него да из сваког народа прихвата оног који га се боји и чини правду. 36 Бог је послао поруку израиљском народу, објављујући Радосну вест о миру посредством Исуса Христа, који је Господ свима. 37 Ви знате шта се догодило у целој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које је Јован Крститељ проповедао. 38 Знате и за Исуса из Назарета, кога је Бог помазао Светим Духом и силом. Он је ишао около и чинио добро, лечећи све оне који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био са њим.

39 Ми смо сведоци свега што је учинио по целој јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га на дрво, 40 али га је Бог васкрсао трећег дана и омогућио му да се појави. 41 Не свему народу, већ само сведоцима које је Бог унапред изабрао. То смо ми који смо јели и пили са њим после његовог васкрсења из мртвих. 42 Он нам је наложио да проповедамо народу и сведочимо да га је Бог одредио за судију живима и мртвима. 43 За њега сведоче сви пророци да његовим именом прима опроштење греха свако ко верује у њега.“

44 Док је Петар још говорио, Свети Дух је сишао на све који су слушали поруку. 45 Верујући Јевреји који су дошли са Петром били су запањени да је Бог и на незнабошце излио дар Духа Светога. 46 Чули су их, наиме, како говоре другим језицима и величају Бога. Тада је Петар упитао:

47 „Може ли ко да забрани овима да буду крштени? И они су примили Светога Духа баш као и ми.“ 48 Тада је заповедио да се крсте у име Исуса Христа. Петра су, потом, замолили да проведе неколико дана са њима.

<- Дела апостолска 9Дела апостолска 11 ->