1 Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. 2 Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.

3 Али деветог дана четвртог[a] месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, 4 град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве[b]. 5 Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га. 6 Халдејци су ухватили цара и одвели га вавилонском цару у Ривлу, који му је изрекао пресуду. 7 Седекијине синове су поклали пред њим, а Седекији су ископали очи, па су га везаног ланцима одвели у Вавилон.

8 Седмог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже. 9 Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. 10 Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили зидине око Јерусалима. 11 Остатак народа који је остао у граду, и оне што су пребегли к вавилонском цару, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. 12 Ипак, заповедник телесне страже је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.

13 Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели бронзу у Вавилон. 14 Однели су и лонце, лопатице, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. 15 Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра. 16 Бронзи од два стуба, мора и подножја, од свега овог посуђа које је Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. 17 Један стуб је био висок осамнаест лаката[c], а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо три лакта[d]. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом је био исти.

18 Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. 19 Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и пет царских свештеника, које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. 20 Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. 21 Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.

Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље.

22 Вавилонски цар Навуходоносор је поставио Годолију, сина Ахикама, Сафановог унука, за намесника над народом који је остао у Јудиној земљи, који је он оставио. 23 Кад су сви војни заповедници и њихови људи чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, дошли су са својим људима Годолији у Миспу: Исмаило, син Нетанијин, Јоанан, син Каријин, Сораја син Тануметов из Нетофата, и Махаћанинов син Јазанија. 24 Тада се Годолија заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се халдејских слугу; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро.“

25 Али у седмом месецу дође Исмаило, син Нетанијин, син Елисамин, који је био царског рода, са десет људи и уби Годолију, Јудејце и Халдејце који су били с њим у Миспи. 26 Тада је устао сав народ од најмањег до највећег, и сви војни заповедници, па су отишли у Египат, јер су се бојали Халдејаца.

27 Тридесет седме године изгнанства Јудиног цара Јехонија, двадесет седмог дана дванаестог месеца, вавилонски цар Евил-Меродах је у првој години свога царевања помиловао и пустио из тамнице Јудиног цара Јехонију. 28 Љубазно је с њим разговарао, и поставио му столицу више столица свих царева који су били с њим у Вавилону. 29 Јехонија је одложио своју тамничку одећу, па је до краја живота јео храну за царевим столом. 30 Цар му је свакодневно давао за издржавање до краја његовог живота.

<- 2. Књига о царевима 24