1 Манасији је било дванаест година кад се зацарио. Владао је педесет пет година у Јерусалиму. 2 Чинио је што је зло у Господњим очима, следећи одвратна дела народа које је Господ истерао пред Израиљцима 3 Он је поново подигао узвишице које је његов отац Језекија порушио. Подигао је и жртвенике Валима и начинио Аштартине ступове. Клањао се свој војсци небеској и служио им. 4 Саградио је жртвенике у Дому Господњем, за који је Господ рекао: „У Јерусалиму ће бити моје име довека.“ 5 Изградио је жртвенике свој војсци небеској у два предворја Дома Господњег. 6 Своје синове је провео кроз огањ у долини Вен-Еном; врачао је, гатао и чарао, тражио је савет од призивача духова и видовњака. Чинио је много тога што је зло у очима Господњим, гневећи га.

7 Начинио је и кип и поставио га у Дом Божији, за који је Бог рекао Давиду и његовом сину Соломону: „У овом Дому и у Јерусалиму, који сам изабрао између свих племена Израиљевих, поставићу своје име довека. 8 Нећу више дати да стопе Израиљаца одлутају из земље коју сам наменио њиховим оцима, само ако буду пазили да врше све што сам им заповедио и сав Закон, прописе и уредбе које сам дао преко Мојсија.“ 9 Манасија је завео Јуду и становнике Јерусалима да чине гора дела од народа које је Господ затро пред Израиљцима.

10 Господ је проговорио Манасији и његовом народу, али они нису марили. 11 И Господ је довео на њих заповеднике војске која је припадала асирском цару. А они кукама заробе Манасију, свежу га бронзаним оковима и одвуку у Вавилон. 12 А када се нашао у невољи завапио је пред лицем Господа, Бога свог, и веома се понизио пред Богом својих отаца. 13 Молио му се и он га је услишио, чуо је његову молбу и вратио га у Јерусалим, у његово царство. Тако је Манасија увидео да је Господ Бог.

14 После овога обновио је спољашњи зид Давидовог града западно од Гиона, од долине до Рибљих врата и око Офила. Зид је био висок, а у све утврђене градове у Јуди је поставио војне заповеднике.

15 Такође је уклонио све туђе богове и онај лик из Дома Господњег, и све жртвенике које је изградио на гори Дома Господњег и у Јерусалиму. Побацао их је изван града. 16 Обновио је Господњи жртвеник и на њему жртвовао жртве мира и захвалнице, па је заповедио Јуди да служи Господу, Богу Израиљевом. 17 Ипак, народ је и даље жртвовао на узвишицама, али једино Господу, свом Богу.

18 Остала Манасијина дела, његова молитва његовом Богу и речи које су му говорили видеоци у име Господа, Бога Израиљевог, налазе се у Књизи царева израиљских. 19 Његова молитва и то како га је Господ услишио, сви његови греси и његово неверство, места где је подигао узвишице и Аштартине ступове и идоле пре него што се понизио – све је то записано у књигама његових виделаца. 20 Манасија се упокојио са својим прецима а сахранили су га на дворском имању. На његово место се зацарио његов син Амон.

21 Амону је било двадесет две године кад се зацарио. Владао је две године у Јерусалиму. 22 Чинио је што је зло у очима Господњим као што је чинио његов отац, Манасија. Наиме, Амон је жртвовао и служио свим идолима које је направио његов отац. 23 Није се понизио пред Господом као што се понизио његов отац Манасија, јер је тај исти Амон грешио све више и више.

24 Амонове слуге су сковале заверу против њега, па су убили цара у његовом двору. 25 Али народ земље је побио све оне који су се уротили против цара Амона. Народ земље је на његово место зацарио његовог сина Јосију.

<- 2. Књига дневника 322. Књига дневника 34 ->