1 На Одидовог сина Азарију је сишао Божији Дух 2 и он оде пред Асу па му рече: „Чујте ме, Асо, сва Јудо и Венијамине! Господ је са вама када сте ви са њим. Ако га потражите, даће вам да га пронађете; ако га оставите, оставиће вас. 3 Многе су своје дане Израиљци били без истинитог Бога, без свештеника који поучавају и без Закона. 4 Али у невољи су се окренули Господу, Богу Израиља; тражили су га и дао им је да га пронађу. 5 Баш у те дане није се мирно путовало, ни мирно живело, велика је пометња била над свим становницима земље. 6 Један народ је сатирао други и један град је сатирао други, а Бог их је смео свим невољама. 7 А ви, будите јаки и нека вам не клону руке јер постоји награда за ваша дела.“

8 А када је Аса чуо Одидово пророштво, осоколио се и одстранио гадости из целе Јудине земље, из Венијамина и из свих градова које је освојио у Јефремовом горју. Обновио је и жртвеник Господњи који је стајао испред Господњег трема.

9 Тада је окупио све од Јуде и Венијамина, и све који су од Израиља пребегли код Јефрема, Манасије и Симеуна. Било је то мноштво које је видело да је са њим Господ, Бог његов.

10 Окупили су се у Јерусалиму трећег месеца петнаесте године Асине владавине. 11 Тог дана су принели Господу на жртву нешто од плена који су понели: седам стотина волова и седам хиљада оваца. 12 Заветовали су се да ће свим срцем и свом душом тражити Господа, Бога својих отаца, 13 а да ће се погубити ко то не буде чинио, ко не буде тражио Господа, Бога Израиљевог: и младо и старо, и мушкарци и жене. 14 И заклеше се Господу уз повике, клицања, трубе и овнујске рогове. 15 Сва Јуда се радовала заклетви којом се од срца заклела. Радо су га потражили и он им је дао да га нађу, дао им је Господ мир са свих страна.

16 Такође, Аса је своју мајку Маху уклонио с положаја царице мајке, јер је начинила одвратне Аштартине ступове. Аса је посекао ступове и спалио их у долини Кидрон. 17 Но, иако није уклонио узвишице из Израиља, Асино срце је било у потпуности верно свег његовог живота. 18 Он је донео у Божији Дом ствари које је његов отац посветио: сребро, злато и посуђе.

19 Све до тридесет пете године Асине владавине није било рата.

<- 2. Књига дневника 142. Књига дневника 16 ->