1 Наредне три године није било рата између Арама и Израиља. 2 А онда, у трећој години, дође Јосафат, цар Јудин, к цару израиљском.

3 Цар израиљски рече својим слугама: „Знате ли да Рамот галадски припада нама? А ипак, ми не предузимамо ништа да га повратимо из руку цара арамског.“ 4 Он рече Јосафату: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“ Јосафат одговори цару израиљском: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“ 5 Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“ 6 Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођем у рат против Рамота галадског, или да се оканем тога?“ Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Господ предати у цареве руке.“

7 Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“

8 Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује ништа добро, него само зло. То је Михеја, син Јемлин.“

А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“ 9 Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“

10 Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. 11 Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“

12 Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“

13 Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“ 14 Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми Господ буде рекао!“

15 Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја, да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“ Михеја му договори: „Иди, имаћеш успеха. Господ ће га предати у цареве руке.“

16 Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“

17 Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“

18 Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“

19 Али Михеја рече: „Зато чуј реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране. 20 Господ рече: ’Ко ће завести Ахава да пође на Рамот галадски?’

Један је рекао овако, а други онако. 21 Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’ Господ га упита: ’Како?’

22 Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’

Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’

23 Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста свих ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“

24 Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“

25 Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“

26 Цар израиљски рече: „Узми Михеју и предај га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. 27 Реци: ’Говори цар: баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде док се не вратим у миру.’“

28 А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“

29 Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. 30 Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оде у битку.

31 А цар арамејски заповеди тридесет двојици заповедника својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“

32 Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је сигурно цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика. 33 Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.

34 Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ 35 Љута се битка водила целог тог дана, али се цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Крв из ране сливала се на под бојних кола. Умро је увече. 36 При заласку сунца, било је објављено: „Сваки човек у свој град! Сваки човек у свој крај!“

37 Тако је погинуо цар израиљски. Донели су га у Самарију и тамо га сахранили. 38 Бојна кола су опрали у самаријском језеру: тамо су пси лизали његову крв, а блуднице се купале, према речи коју је Господ рекао.

39 Остала Ахавова дела и све што је учинио, о двору који је саградио од слоноваче, и о градовима које је саградио, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? 40 Ахав се упокојио са својим прецима, а на његово место се зацарио његов син Охозија.

41 Јосафат, син Асин, зацарио се над Јудом у четвртој години Ахава, цара Израиља. 42 Јосафату је било тридесет пет година кад се зацарио, а владао је двадесет пет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. 43 Он је у свему следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама. 44 Јосафат је био у миру са царем израиљским.

45 Остало о Јосафату, јунаштво које је показао у ратовању, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? 46 Такође је искоренио из земље храмске блуднике који су се одржали до времена његовог оца.

47 У Едому није било цара; намесник је владао као цар. 48 Јосафат је изградио десет тарсиских лађа да иде у Офир по злато, али лађе нису могле да оду јер су се насукале код Есион-Гевера. 49 Тада Охозија, син Ахавов, рече Јосафату: „Нека моје слуге пођу на лађама с твојим слугама.“ Али Јосафат није хтео.

50 Кад се Јосафат упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у граду његовог праоца Давида. На његово место се зацарио његов син Јорам.

51 Охозија, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у седамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је две године над Израиљем. 52 Он је чинио што је зло у Господњим очима, следећи пут свога оца и своје мајке, и пут Јеровоама, сина Наватовог, који је Израиљ навео на грех. 53 Служио је Валу и клањао му се. Тако је разгневио Господа, Бога Израиљевог, баш као што је то његов отац чинио.

<- 1. Књига о царевима 21