1 Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим: 2 Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; 3 јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу, 4 која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања; 5 којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.

6 А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља; 7 нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе. 8 То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе. 9 Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син. 10 Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег. 11 Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору, 12 не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем, 13 као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.

14 Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај! 15 Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се. 16 Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује. 17 Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи. 18 Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.

19 Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој? 20 А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио? 21 Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту? 22 А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао. 23 И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу; 24 које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца, 25 као што и у Јосији говори:

27 А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти. 28 Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи. 29 И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.

30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере. 31 А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде. 32 Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања, 33 као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.

<- Римљанима посланица светог апостола Павла 8Римљанима посланица светог апостола Павла 10 ->