1 Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив? 2 Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег. 3 Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.

4 Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу. 5 Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси. 6 А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.

7 Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели. 8 А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав. 9 А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе, 10 а ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот. 11 Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме. 12 Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.

13 Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу. 14 Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех: 15 Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним. 16 Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар. 17 А ово више ја не чиним него грех који живи у мени. 18 Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим. 19 Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним. 20 А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.

21 Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони. 22 Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку; 23 али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим. 24 Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове? 25 Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.

<- Римљанима посланица светог апостола Павла 6Римљанима посланица светог апостола Павла 8 ->